Misterija neobjavljenih inflacionih podataka u Venecueli
KARAKAS - Ekonomisti u Venecueli ovih dana zaokupljeni su pitanjem šta se desilo sa podacima o novembarskoj inflaciji koji još nisu objavljeni. Centralna banka je trebalo da objavi pomno praćen indeks potrošačkih cena pre više od dve nedelje, ali do sada vlasti nisu ništa javile kada se očekuje objavljivanje podataka niti su dale objašnjenje za njihovo kašnjenje.
Ekonomisti i opozicioni političari kažu da je odlaganje znak da vlada pokušava da sakrije neuspeh u obuzdavanju inflacije koja je sada, kako oni procenjuju, 54 odsto, pošto je predsednik Nikolas Maduro prošlog meseca kritikovao bančin pristup u merenju cena. Ekonomisti upozoravanju da će biti još mešanja u rad banke što može da podrije instituciju koja je do sada bila uzdanak ravnoteže i kredibiliteta.
"Najekstremniji način manipulisanja podacima je neobjavljivanje podataka", rekao je za AP Viktor Olivo, bivši direktor za makroekenomsku analizu u centralnoj banci. Prema propisima centralne banke ona treba da objavi podatke o inflaciji u prvih deset dana svakog meseca. U retkim slučajevima kada je kasnila ranije to je bilo za samo nekoliko dana. Intriga oko odlaganja počela je da raste kada je banka neočekivano otkazala konferenciju za štampu zakazanu za 19. decembar kada je trebalo da se objavi izveštaj.
Do sada niko nije dao objašnjenje čak i posle javnog pisma protesta koje je potpisalo 20 priznatih domaćih ekonomista. Jedini zvaničnik koji je istupio u odbranu banke, Elias Elhuri, predsednik nacionalnog statističkog instituta, rekao je da je kašnjenje zbog "netipičnih" faktora koji proizlaze iz toga što je vlada smanjila cene kućnih aparata prošlog meseca pošto je uhvatila nekoliko maloprodajnih lanaca da određuju spekulativne cene. Ni u kom slučaju se ne radi o nameštanju podataka, naglasio je Elhuri.
Predsednik Maduro je prošlog meseca doveo u pitanje pouzdanost podataka centralne banke rekavši da interni proračuni koje je on video pokazuju da su cene pale pet odsto u novembru kao rezultat vladine akcije. "Da li statističari u banci mogu da vide šta se dešava dalje od tehnokratije?", upitao je Maduro na sastanku vlade 23. novembra, prenošenom preko televizije.
Ekonomisti smatraju da Madurova prognoza nema osnove. Iako su cene televizora, šporeta i frižidera prepolovljene posle vladinih mera, kućni aparati imaju oko dva odsto udela u merenju indeksa potrošačkih cena, što znači da je nemoguće da osetno utiču na indeks kada cene hrane, odeće i usluga rastu za preko pet odsto mesečno. Ekonomisti se brinu i za to da centralna banka gubi autonomiju. Strahuje se da će Venecuela da sledi primer Argentine koja je ove godine postala prva zemlja koju je Međunarodni monetarni fond optužio da daje nepouzdane podatke i da umanjuje cifre za inflaciju.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti