Britanija ostaje bez Škotske, a Snouden bez Rusije?
Brojne zemlje širom planete ove godine naći će se pred izazovima koji će odrediti tok krize i odnos sa drugim državama, kao i njihovu budućnost.
Za septembar 2014. najavljeno je održavanje istorijskog referenduma u Škotskoj, na kojem će se građani izjasniti da li se zalažu za otcepljenje od Britanije, a najpoznatijem agentu na svetu Edvardu Snoudenu, koji je obelodanio tajna dokumenta o tome kako Amerika špijunira čitav svet, prvog avgusta ističe privremeni azil u Rusiji. Pored toga, u narednim mesecima rešavaće se i mnoga druga pitanja, među njima i situacija u nekoliko zaduženih članica evrozone, koje izlaze iz paketa pomoći EU.
Istorijski trenutak
Marta 2013. škotski premijer Aleks Salmond saopštio je pred poslanicima da će građani te konstitutivne države Ujedinjenog Kraljevstva 18. septembra glasati na referendumu o otcepljenju od zajednice, što je pozdravljeno gromoglasnim aplauzom. Prema poslednjim anketama, čak trećina stanovnika odgovoriće potvrdno. Ukoliko se dogodi da se Škotska odvoji od Britanije, to će svakako biti istorijski događaj jer se ona s Engleskom ujedinila još davne 1707.
Traži novo utočište
Amerikanac Edvard Snouden obeležio je prethodnu godinu otkrivanjem velike špijunske afere SAD, ali zbog toga je bio prinuđen da napusti svoju zemlju, koja ga je optužila za špijunažu i izdaju. Postao je najtraženiji čovek na svetu. Uspeo je da pronađe utočište u Rusiji, gde mu je predsednik te zemlje Vladimir Putin dao jednogodišnji azil, koji, međutim, ističe sredinom 2014. Od tog trenutka sudbina Snoudena ponovo će postati neizvesna jer će morati da potraži pomoć neke druge države. U tom periodu oči celog sveta biće uprte u njega.
Neizvesno u EU
Ove godine veliki izazov očekuje i države koje su najveći dužnici Evropske unije. Naime, nakon Irske i Španije do decembra se očekuje da će i preostale članice evrozone izaći iz paketa pomoći evropske zajednice, što znači da bi Portugal, Grčka i Kipar mogli da dočekaju kraj godine kao zemlje koje mogu same da se finansiraju.
Simić: Ukrajina će biti kamen spoticanja!
Politički analitičar i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je da će Ukrajina, koju su od novembra počele da potresaju masovne antivladine demonstracije zbog odluke predsednika Viktora Janukoviča da ne potpiše Sporazum o pridruživanju s EU, biti kamen spoticanja u 2014.
- U ovom trenutku za Rusiju je Ukrajina pitanje biti ili ne biti. Ako bi Ukrajina ušla u sferu EU i NATO, to bi Rusiju na dugi vremenski period isključilo iz Evrope, što ona ne može da dozvoli jer je već jednom izgubila Poljsku. Međutim, Rusija je ojačala, a Amerika, koja podržava EU, oslabila je Bušovim ratovima i krizama. SAD više nisu u situaciji u kojoj su bile nakon pada berlinskog zida. Ovo je sada svet u kojem više ne vlada jedna sila - istakao je Simić.
Šta očekuje druge
- nestabilni Egipat, gde je život izgubilo stotine ljudi u borbama pristalica i protivnika svrgnutog predsednika Mohameda Morsija (1), ovog meseca glasa o novom ustavu
- od marta 2011. traje građanski rat u Siriji, u kojem se sukobljavaju pristalice i protivnici režima predsednika Bašara el Asada (2). U ovom sukobu poginulo je više od 100.000 ljudi. Za 22. januar zakazana je Mirovna konferencija u Ženevi, koja bi trebalo da donese okončanje rata
- od protesta u Gezi parku u središtu Istanbula naneta je šteta turskoj vladi premijera Redžepa Tajipa Erdogana (3). Situacija se zakomplikovala kada je nedavno gotovo polovina njegovih ministara optužena za korupciju. Ove godine održavaju se predsednički izbori u toj zemlji, a Erdogan će se možda kandidovati
- dva i po meseca nakon završetka Svetskog prvenstva u fudbalu, u Brazilu će se 5. oktobra održati predsednički izbori. Ulični nemiri u leto protekle godine pokazali su da mnogi Brazilci nisu zadovoljni vladom predsednice Dilme Rusef (4)
Šta očekuje druge
- nestabilni Egipat, gde je život izgubilo stotine ljudi u borbama pristalica i protivnika svrgnutog predsednika Mohameda Morsija (1), ovog meseca glasa o novom ustavu
- od marta 2011. traje građanski rat u Siriji, u kojem se sukobljavaju pristalice i protivnici režima predsednika Bašara el Asada (2). U ovom sukobu poginulo je više od 100.000 ljudi. Za 22. januar zakazana je Mirovna konferencija u Ženevi, koja bi trebalo da donese okončanje rata
- od protesta u Gezi parku u središtu Istanbula naneta je šteta turskoj vladi premijera Redžepa Tajipa Erdogana (3). Situacija se zakomplikovala kada je nedavno gotovo polovina njegovih ministara optužena za korupciju. Ove godine održavaju se predsednički izbori u toj zemlji, a Erdogan će se možda kandidovati
- dva i po meseca nakon završetka Svetskog prvenstva u fudbalu, u Brazilu će se 5. oktobra održati predsednički izbori. Ulični nemiri u leto protekle godine pokazali su da mnogi Brazilci nisu zadovoljni vladom predsednice Dilme Rusef (4)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore