Egipat, koji je u vanrednom stanju od smenjivanja predsednika Morsija, konačno će moći da izglasa novi zakon; Narod zemlje faraona najzad će odlučiti ko njima vlada i kako

KAIRO - Nova šansa.
Egipćani će sutra i prekosutra izaći na referendum o novom ustavu, koji se smatra testom popularnosti načelnika generalštaba egipatske vojske Abdela Fataha el Sisija, koji je zainteresovan za predsedničku funkciju posle svrgavanja Muhameda Morsija. To glasanje će biti samo jedno od mnogih kojim će do kraja godine ponovo biti ustanovljen izborni sistem u toj zemlji.

Demokratija

Otkad je demokratski izabrani predsednik Muhamed Morsi pre sedam meseci u vojnom udaru zbačen s vlasti, nakon brojnih krvavih protesta Egipat je i dalje podeljen između njegovih islamističkih pristalica i miliona ljudi koji su izašli na ulice da traže njegovu ostavku. Počev od kobnog 3. jula do danas život je izgubilo više od 1.000 ljudi, uglavnom islamista, a hiljade Morsijevih pristalica je uhapšeno, što nije sprečilo njegove istomišljenike da gotovo svakodnevno izlaze na ulice, zahtevajući njegov povratak.

- Referendum nije samo u izvesnoj meri test toga da li se ljudima sviđa ustav, već je i test poretka posle Morsija i novog režima koji je uspostavljen, kao i potvrda Sisijeve popularnosti. Egipatska vladajuća elita referendum eksplicitno prikazuje na takav način - izjavio je Isandr el Amrani, direktor Međunarodne krizne grupe za severnu Afriku.

Strah od nasilja

Mnogi predviđaju da veliki broj Egipćana neće izaći na glasanje zbog straha od nasilja, pa su trenutna vlada i Abdel el Sisi pozvali sunarodnike da izađu na referendum u što većem broju. On je obećao narodu bezbednost, a državna vojska je objavila da će oko 30.000 biračkih mesta čuvati 160.000 vojnika kako bi se preko potrebni izbori održali bez incidenata.

- Ako se kandidujem, moram imati podršku građana i mandat vojske - izjavio je Sisi, koji smatra da ne bi imao izbora osim da se kandiduje ukoliko se dovoljno ljudi pojavi na referendumu.
egipat-vojska.jpg
Rojters 

Hronologija
ŠTA SE DOGODILO

- U novembru 2012. počeli su prvi protesti protiv aktuelnog predsednika Morsija zbog straha da će uvesti strože islamske zakone.
- 3. jula 2013. svrgnut je Morsi, nakon velikog broja protesta, u kojima je učestvovalo 14 miliona ljudi, a život izgubilo najmanje 138 osoba.
- U septembru prošle godine Egipatski sud zabranio je grupu „Muslimanska braća“, čiji je pripadnik bio Morsi, i ocenio je kao terorističku.
- Pred sam kraj godine Muhamed Morsi sa još 132 osobe optužen je za ubistvo s predumišljajem i bekstvo iz zatvora 2011.

Muhamed Morsi
IZAZVAO BES

Kada je Kajrat el Šater izgubio na predsedničkim izborima 2012, na njegovo mesto došao je Morsi, koji je, inače, bio rezervni kandidat „Muslimanske braće“. On je 24. juna zvanično proglašen za predsednika. U novembru iste godine izdao je deklaraciju, kojom su njegove akcije stavljene van zakona, što je izazvalo bes sekularnog stanovništva. Ubrzo su počele demonstracije, koje su trajale gotovo do njegovog svrgavanja sa vlasti 3. jula 2013. godine.