Od trenutka kada sam upoznala Endrjua pomislila sam da i nije tako loš. Izgledao je izgubljeno i skrušeno, bio je vrlo šarmantan, lepo je govorio...Uopšte nisam imala osećaj da pred sobom imam osuđenika za ubistvo

LONDON- Da mi je neko, pre osam godina, rekao da ću se ludo zaljubiti i gotovo umreti od ruku psihotičnog ubice, nasmejala bih mu se u lice. Međutim, to je upravo ono što mi se dogodilo - kaže na početku ispovesti Džejn Pots.

- Za Endrjua Vajta prvi put sam čula kada sam dobila posao u Kancelariji za pomoć žrtvama. Naime, njegova majka Širli počela je tamo da radi kao koordinator, dve sedmice nakon što je on optužen za ubistvo Heter Stejsi, 20-godišnje sekretarice. Pričalo se da joj je probo vrat komadom stakla.

Širli je, tako mi se učinilo, bila vrlo karakterna osoba i otvoreno mi je govorila o svome sinu. Kazala je kako je on nevin, kako je reč o ubistvu bez predumišljaja. Iako je Endrjuu pretila maksimalna kazna, osuđen je samo na 18 meseci lečenja u psihijatrijskoj bolnici zatvorenog tipa u Bradfordu.

Širli je uspela da me ubedi da je bila reč o tragičnom nesporazumu i da je njen sin, zapravo, žrtva greške pravosuđa. Ponavljala je da je Heter, ustvari, napala Endrjua i da ju je on ubio u samoodbrani. Njene su teze, moram priznati, delovale vrlo uvjerljivo.

Vremenom smo Širli i ja postale vrlo bliske, bila mi je gotovo poput majke. Često sam odlazila kod nje u stan, na čašu vina. Povremeno smo razgovarale i o Endrjuu. Jednom prilikom, upitala me je da li bih posetila njenog sina, jer bi, kako je kazala, volela da on upozna devojku poput mene. Ja sam to odbila, pravdajući se da radim u Kancelariji za pomoć žrtvama, a ne pomažem osuđenima za ubistvo.

Međutim, nakon nekog vremena, Širli me je ponovo preklinjala da mu odemo zajedno u posetu. Odlučila sam da joj ispunim želju i da to bude prvi i poslednji put.

Lice u lice s ubicom

Bila sam poprilično nervozna, ali od trenutka kada sam upoznala Endrjua pomislila sam da i nije tako loš. Izgledao je izgubljeno i skrušeno, bio je vrlo šarmantan, lepo je govorio...Uopšte nisam imala osjećaj da pred sobom imam osuđenika za ubistvo. Izgledao je potpuno drugačije od ostalih pacijenata i kao da uopšte nije pripadao tom svetu. U jednom trenutku sam pomislila kako je njegova majka upravu.

Nakon sedam dana, stiglo mi je pismo od Endrjua, u kojem mi je zahvalio na poseti i na mome ljudskom odnosu prema njemu. Na koverti je nacrtao buket cveća i činilo se da je vrlo dirnut. Od tada, razmenjivali smo poštu svakih 15 dana.

Počeo je i da me naziva na mamin telefon, jedanput sedmično. Još uvek smo bili samo prijatelji, ali kada mi je jednom prilikom pričao o relaciji i osećanjima prema izvesnoj pacijentkinji, gotovo sam osetila bol od ljubomore.

Onda je, iznenada, prestao da mi telefonira. Osetila sam se odbačenom i povređenom, a nakon dve sedmice napisala sam mu pismo i poručila da sam mu na raspolaganju ako me zatreba. Odgovorio mi je da je bio isfrustriran tih dana, a da mu je moja podrška spasila život. Pitao me je da li bi naš odnos mogao prerasti u nešto više, a ja sam mu potvrdno odgovorila.


Zaljubljivanje

Posle tri meseca, oboje smo bili ludo zaljubljeni jedno u drugo. Endrju je dobio dopuštenje da, uz pratnju, provede vikend van bolnice i ja sam odjurila da se nađemo. Dan ranije, priznao mi je da me ludo voli. Bila sam sva izvan sebe i kada smo se konačno našli, počeli smo se grliti kao ludi. Kada smo napustili bolnicu i seli u automobil, Endrju je počeo da plače govoreći kako bi želio da mi ispriča sve o svojoj prošlosti.

Potvrdio je da ga je Heter prva napala i stalno je pritila da će se ubiti ako prekinu. Setila sam se tada da mi je Širli pričala kako su se Endrju i njegova bivša devojka sastajali smo na javnim mestima, jer se ona, u časovima besa, ponašala poput divlje mačke.
Bila sam toliko zaljubljena da sam mu poverovala svaku reč, a tek danas uviđam koliko sam grešila. Moja porodica i prijatelji smatrali su da sam luda, ali ja se nisam obazirala na njihova upozorenja.

Konačno ljubavnici
Tokom leta, podgrevali smo našu ljubav dugim, nežnim pismima. Činjenica što nismo mogli da budemo skupa, čini se, samo je ojačala naša osećanja. Sate i sate provodili smo telefonirajući jedno drugom, a onda smo dočekali i vreme kada je Endrju mogao da izlazi na vikende, bez pratnje. Tada je odsedao u mome stanu i u to vreme postali smo ljubavnici.


Kada je otpušten, Endrju je došao da živi kod mene i dva prva meseca, koja smo proveli zajedno bili, su apsolutni raj. Nikada se nismo posvađali. Planirali smo da kupimo kuću. Međutim, samo mesec dana kasnije on se pretvorio u potpuno drugu osobu. Jednom prilikom, dok sam sa dvojicom prijatelja pila kafu, Endrju je upao u stan i zapovedio im da odu.

Bila sam ponižena i povređena i, kada su oni otišli, osula sam paljbu na moga dečka, govoreći mu da si previše umišlja i dopušta. U tom trenutku, on je potpuno podivljao. Nagurao je teški nameštaj ispred ulaznih vrata, zatim me je zgrabio, pocepao svu odeću s mene i vezao mi ruke i noge.

Zatim je otišao u kuhinju i vratio se sa ogromnim nožem. Počela sam da se tresem od glave do pete, a on me je zgrabio, odgurao do spavaće sobe i gurnuo me na krevet. Preklinjala sam da me pusti, a on je hladnim pogledom gledao kroz mene govoreći: Nigde ti nećeš ići.

Zatim me je vezao za krevet policijskim lisicama i počeo da me steže oko vrata, da sam mislila da ću se ugušiti. Dok je pokušavao da me siluje, govorio je: "Bićeš ti poslušna devojka, zar ne?" Pokušala sam da ga odgurnem, a to ga je toliko razbesnelo da je počeo da me udara svom snagom. Život mi se "vrteo" pred očima i izgubila sam svest. Kada sam došla sebi, ugledala sam Endrjua kako pokušava da me reanimira. Te noći spavao je pored mene, a ja sam sve vreme drhtala i tresla se od straha.

Narednog dana, činilo se da je došao sebi. Skinuo mi je lisice, nameštaj vratio na svoje mesto. Neprestano se izvinjavao i molio me da mu oprostim. Kazao mi je da je isto to učinio i svojoj bivšoj devojci i tada sam ga upitala: "Ti si je ubio, zar ne?". Ranije sam već bila otkrila da je, dva meseca pre nego što će je ubiti, takođe pokušao da zadavi Heter.

U stanu nije bilo telefona, tako da nisam mogla da pozovem policiju. Bila sam još uvek njegov zatočenik. U nedjelju mi je pukao film i povikala sam: "Kada ćeš me konačno pustiti!? Životinjo!!!" Ponovo me je vezao i bacio me na kauč. Zatim je stavio madrac preko mene, tako sam se gotovo ugušila, a zatim je zahtevao od mene da napišem oproštajno pismo. Onda je uzeo 50 tableta paracetamola i počeo na silu da mi ih gura u usta, govoreći da ako on ne može da me ima, niko drugi neće. Tada mi je pozlilo i on se odjedanput osvestio. Sav se uspaničio i odjurio je da pozove hitnu pomoć.

Kada su došla ambulantna kola, govorila sam potpuno nepovezano. Uspjela sam nekako da izustim da je Endrju pokušao da me ubije i pokazala im užasne modrice na mome vratu. Naredna četiri dana provela sam na infuziji u bolnici.

Inteligentni psihopata

Endrju je optužen da je pokušao da me ubije i ponovo je upućen na psihijatrijsko lečenje. Naredne godine osuđen je na 11 godina zatvora. Suđenje je proteklo korektno, osim što sam zamerila njegovim advokatima, koji su me predstavili kao osobu koju impresioniraju nasilne osobe i divlji seks.

Poslije suđenja sam doživela nervni slom i počela sam da patim od posttraumatskog stresnog sindroma. Nakon žalbe, Endrjuuu je kazna smanjena na šest godina...

Napad koji sam doživela poptpuno mi je promenio život. Još uvijek mi se vraćaju užasne slike. Srećom, tri godine nakon ovog stravičnog iskustva upoznala sam Darena bez kojeg se, sigurna sam nikada ne bih uspela da izvučem iz mraka, koji me je pritiskao.

Pokrenula sam kampanju da se Endrju, poslije puštanja na slobodu, smesti na sigurno jer, nema sumnje da je reč o psihotičnom ubici koji stupa na scenu kada se osjeti odbačenim. Nadam se da ću u tome uspeti - rekla je Džejn u svojoj dramatičnoj ispovesti.