Svedoci iz Južne Amerike, ali i akteri koji su učestvovali u prebacivanju firera potvrdili da vođa Rajha nije izvršio samoubistvo u berlinskom bunkeru 1945. već je živeo u Argentini sa nacistima i dobio još dvoje dece sa Evom Braun

Adolf Hitler i Eva Braun, po zvaničnoj verziji, ubili su se 30. aprila 945. u bunkeru u Berlinu, nakon čega su njihova tela spaljena u bašti parlamenta. Međutim, ne postoji niti jedan fizički dokaz da su upravo Hitler i Eva Braun umrli u bunkeru. U trenutku njihove smrti nije bilo svedoka, a čuveni deo firerove lobanje, koji je decenijama bio čuvan u Moskvi, konačno je 2009. podvrgnut DNK analizi. Analiza je pokazala da labanja pripada nepoznatoj ženi, staroj između 20 i 40 godina, a koja nije Eva Braun.

Teorije zavere o Hitlerovoj smrti pojavile su se neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Prva knjiga na tu temu napisana je već 1953. godine. Uglavnom se uvek govorilo o tome kako su Hitler i Eva pobegli u Južnu Ameriku, gde su živeli i imali decu. U poslednjoj knjizi koja iznosi jednu takvu teoriju, britanski publicisti Džerard Vilijams i Simon Danstan tvrde kako ima više dokaza da je Hitler pobegao u Argentinu nego da je skončao u berlinskom bunkeru. "Postoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, ali nema ni najmanjeg dokaza o njegovoj smrti", rekao je 12. oktobra 1945. američki general Dvajt Ajzenhauer. Službenu verziju o Hitlerovoj smrti nikada nije prihvatio niti Staljin. On je na Potsdamskoj konferenciji tvrdio da je Hitler pobegao - "verovatno u Španiju ili Argentinu".


Jedan američki senator čak je ponudio milion dolara za dokaz o Hitlerovoj smrti, ali taj novac niko nikad nije dobio. Najdugovečniji direktor FBI-a Edgar Huver je sve do šezdesetih godina prošlog stoleća čuvao dosijee s izveštajima o svim slučajevima kada je Hitler viđen. Međutim, mnogi dosijei FBI-a o Hitleru i Evi Braun nikada nisu obelodanjeni, kao niti oni koje čuvaju britanske tajne službe.

Hitlera i Evu zamenili su dvojnici

Autori knjige "Sivi vuk - Beg Adolfa Hitlera" smatraju da su Hitler i Eva pobegli 28. aprila 1945, a da su ih u bunkeru zamenili dvojnici koje je Martin Borman pronašao. Hitlera je zamenio Gustav Veber, a Evu Braun jedna od trećerazrednih glumica iz "ergele" Džozefa Gebelsa. Veber je bio Hitlerov dvojnik od 20. jula 1944. kada je na njega pokušan atentat u Vučjoj jazbini. Firer je tom prilikom bio ozbiljnije povređen nego što je to objavljeno u javnosti. Veber je čak menjao Hitlera prilikom poslednjeg službenog fotografisanja, kada je podelio medalje pripadnicima Hitlerove omladine, 20. marta 1945. u vrtu kancelara.

Dok su Hitler i Eva bežali, dvojnici su ih glumili dva dana. Nakon što se Borman uverio da su Hitler i njegova supruga na sigurnom, dvojnici su ubijeni i to najverovatnije rukom Hajnriha Milera (Gestapo), nakon čega je inscenirano njihovo samoubistvo.
- Došli smo do podnožja nekih drvenih stepenica koje su vodile gore u njegovu sobu, samo tri metra od prozora kraj kojeg sam stajao. Tamo, u dnu tih stepenica pronašli su poluspaljeno telo čoveka koji je imao pramen crne kose na desnoj strani lica i male crne brkove. Podobnije su ga pogledali, a onda je njihov lekar došao do zaključka da je to loš Hitlerov dvojnik, a ne sam Hitler. Ako je to tačno, onda je on nestao bez traga i glasa, ispričao je 3. maja 1945. BBC-jev reporter Tomas Kadet koji je sa sovjetskim snagama ušao u bunker.

Beg iz Berlina junkerom

U ponoć 28. aprila 1945, dok su drugi stanari Firerovog bunkera spavali, Hitler, Eva, nemačkoj ovčarka Blondi, Martin Borman i još sedmoro pouzdanih SS-ovaca tiho su otišli u bunker do Hitlerovih privatnih odaja u zgradi stare kancelarije Firera. Tamo je bio skriveni tunel za beg. Na kraju tunela čekao ih je Herman Fegelin, suprug Evine sestre Gretl Braun. On je ranije od Himlera 'sredio' avion Junkers Ju-52 koji je grupu čekao na uzletištu Hohencolerndam. Grupa je izašla iz tunela kod Ferbeliner Placa gde su im se pridružili Evina sestra Ilse i Fegeleinov blizak prijatelj SS-ovac Joahim Rumor sa suprugom. Odatle su ih tri tenka i dva poluguseničara prebacila do piste.


Asošiejtid pres i Rojters su 1947. objavili razgovor s pilotom Peterom Baumgartom koji se tada nalazio u varšavskom zatvoru. On je tvrdio da je lično prevezao Hitlera, Evu i njenog šuraka Fegeleina iz Berlina. Istoričari i istraživači do danas su uvek ignorisali tu činjenicu iako se radilo o izveštaju dve najuticajnije novinske agencije.
Baumgart je dobio naredbu da odleti do aerodroma u Tonderu u Danskoj, nekadašnju bazu cepelina Nemačkog Carstva. Grupa se potom ukrcala u drugi avion koji ih je prebacio do Travemundea na nemačkoj obali. Evina sestra Ilse odlučila je da ostane u Nemačkoj, kao i Rumor i njegov supruga. Fegelajnova supruga Gretl bila je u poodmakloj trudnoći pa su zaključili da je za nju preopasno da putuje. Smatrali su da će kasnije biti vremena da mu se žena i dete pridruže.
Preostali članovi grupe ukrcali su se u avion koji ih je prevezao u Reus u Kataloniji, područje koje su fašisti generala Franka držali u železnom stisku nakon poraza katalonskih republikanaca u Španskom građanskom ratu. Sledeća stanica biće španska Kanarska ostrva (gde je postojala baza Vila vinter) odakle će podmornicom klase IX. krenuti u daleko utočište - Argentinu.

Gde vodi trag novca?

Nacistički ratni stroj gazio je sve pred sobom u pobedničkim danima Blickriga 1939.-1941. Okupirane evropske zemlje nemilosrdno su opljačkane. Iz nacionalnih trezora ukradene su zlatne poluge i drago kamenje, a da ne spominjemo koliko je novca ukradeno žrtvama Holokausta. Velike količine prebačene su kroz neutralne zemlje Švajcarsku, Švedsku i Španiju na privatne račune.

Nakon što je Bormann 1943. shvatio da je rat izgubljen pokrenuo je Aktion Adlerflug (operacija Orlov let) za krijumčarenje zlatnih poluga, dragulja i ostalih dragocenosti iz Nemačke u sigurna skrovišta širom sveta, naročito u Južnu Ameriku. Borman je smislio i Aktion Fojerland (operacija Vatrena zemlja) kako bi osigurao skrovište nacističkim vođama. Odabrana jazbina nalazila se u Patagoniji u Argentini, ali je cena bila visoka. Autori "Sivog vuka" tvrde da su dokaz tome brojke koje pokazuju stanje argentinskih zlatnih rezervi. Argentinske zlatne rezerve narasle su s 346 tona 1940. na 1.173 tona 1945. što odgovara iznosu od 1,4 milijarde dolara.


Podmornicom do Argentine

Podmornica U-518 dovezla je Hitlera i Evu do obala Argentine nakon 53 dana. Tokom života u Južnoj Americi više su se puta selili da bi se na kraju skrasili u podnožju Anda. U svoju palatu Inalko preselili su se 1947. godine. Palata se nalazila u poljoprivrednoj koloniji Nahuel Huapi. To područje bilo je gotovo nepristupačno sve do '60-ih godina prošlog veka, kada je sagrađen put koji vodi preko Anda u Čile. Područje između San Karlos de Barilohea i Vila La Angosture u pokrajini Rio Negro neodoljivo je podsećalo na Bavarsku, a palata Inalko na Berghof. Nedaleko od granice s Čileom, na najudaljenijem kraju jezera Nahuel Huapi, Inalco je bio skriven od pogleda i do njega se moglo doći samo brodom ili hidroavionom.

Jednim poljskim novinama javio se 1995. čovjek koji se predstavio samo kao Her Šmit. Njegov je otac bio SS-ovac koji je nakon rata pobegao u Argentinu. Porodica mu se pridružila 1948. godine. Šmit je tada imao 12 godina, ali je rekao kako se seća da su područje gde su živeli nacisti nazivali "Dolina Adolfa Hitlera" i da su se okolna naselja zvala Dojčland (Nemačka), Hajmat (Domovina) i Faterland (Zavičaj). Niko nije živeo izvan doline. Pripadnici zajednice sami su uzgajali većinu hrane, a sve drugo donosilo se iz obližnjih gradova.

Hitler je imao četvoro dece, dvoje s Evom

Teoretičari tvrde da su Eva i Hitler već imali kćer Uši koja je rođena 1938. u Nemačkoj (službeno je Ursula, iz milja zvana Uši, bila ćerka Evine prijateljice Herte Šnajder, ali postoji toliko fotografija Eve i Hitlera s tom devojčicom da su mnogi kasnije nagađali da je to zapravo njihovo dete). U Argentini im se neposredno nakon rata rodila druga ćerka.

Hitler je navodno imao vezu i s poznatom nemačkom atletičarkom Tili Flajšer koji ju upoznao na zloglasnim Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Smestio ju je u jednu seosku kuću kraj Berlina i njihova romansa je potrajala osam meseci. Kada je saznao da Tili čeka dete, zamolio je svog prijatelja dr. Frica Hojzera da se venča s njom. Hojzer ga je poslušao. Nakon pada Trećeg rajha 1945. Hojzer je napustio Tili i pobegao iz Nemačke. Hitler je samo jednom video ćerki koja se zvala Gizela. Ona je 1966. objavila knjigu u kojoj tvrdi da je Hitlerova vanbračna kćer.

Umro je 1962. nakon moždanog udara

U "Hitlerovoj Dolini" je od 1947. živeo i Firerov leka, izvesni Oto Leman. Njegove navodne memoare sačuvao je mornar s broda Admiral Graf Spe Hajnrih Bete, s kojim je dr Lemann negovao obolelog Hitlera. Bete je memoare predao kapetanu Manuelu Monasteriju s kojim se sprijateljio '70-ih godina 20. stoleća. Monasterijeva knjiga iz 1987. "Hitler je umro u Argentini" obuhvata neka Lemanova zapažanja i Beteova sećanja. Hitler je najverovatnije bolovao od Parkinsonove bolesti i to još od '30-ih godina. Nakon 1950. simptomi su mu se pogoršali, a pogotovo nakon što se 1955. preselio u La Klaru. Politika mu više nije bila važna, povukao se u sebe i nije imao dodira s spoljnim svetom. Leman je opisao kako je u razdoblju od 1955. do 1961. Hitler neprekidno fizički i mentalno propadao, a lice mu je postalo delom paralizovano.

U podne 12. februara 1962. tada 72-godišnji Hitler srušio se u kupatilu. Tri sata kasnije doživeo je moždani udar i tokom noći pao u komu. Umro je 13. februara u 15 sati, zabeležio je dr Leman.

Hitler se u Argentini družio s Pavelićem

Hitler se tokom života u Argentini družio s drugim odbeglim nacistima pa tako i s Antom Pavelićem koji je živeo pod lažnim imenom Antonio Serdar i bio je poznat kao "don Lorenco". O tome je svedočio Hernan Ancín koji je radio za Pavelića kao stolar od 1953. do 1954. godine. Rekao je da su Hitlerovi redovno posećivali Pavelića.
- U osnovi je bio isti. Imao je sedu kratku kosu, ošišanu vojnički. Bez brkova - ispričao je Ancín, koji nakon 1954. više nikad nije video ni Pavelića ni Hitlera.
Sličnu priču ispričao je i novinar i teolog Drago Pilsel koji ju je čuo od svog oca. Naime, njegov deda je s porodicom emigrirao u Argentinu nakon Drugog svetskog rata. U Buenos Airesu se sprijateljio s Pavelićem. Pilsel je priču o druženju Pavelića i Hitlera čuo još kao dečak. Hitler je navodno pomogao Paveliću da pobegne iz Argentine, dao mu je novac te mu osigurao lažan identitet i pratnju.

Pogledajte film o Hitlerovom bekstvu!

http://www.youtube.com/watch?v=r-aGsiV_ko8