Dizajnirao je tip oružja veličine lopte za odbojku sličan onom koje je bačeno na Nagasaki

Godine 1977. Džon Aristotle Filips bio je brucoš ispod proseka na Prinstonu, dijete grčkih imigranata. Izbačen je iz orkestra univerziteta a zanimaciju je našao noseći odelo tigra, lokalne sportske maskote. Da stvar bude gora, bio je pred izbacivanjem sa univeziteta zbog brojnih predmeta koje nije položio.

Kada je dobio kao zadatak da napiše semianarski rad poigrao se sastavljanjem nacrta za nuklearni uređaj. Njegov seminarski rad se zvao "Kako izgraditi sopstvenu atomsku bombu".

Zanimljivo je da mu je učitelj bio poznati Friman Djuson.

Dizajnirao je tip oružja veličine lopte za odbojku sličan onom koje je bačeno na Nagasaki. Čak je radio na nacrtu i poboljšao ga. Informacije je prikupio iz pojedinih dokumenta američke vlade.

Njegov nacrt bio je potpuno funkcionalan, iako su kasnije njegovi profesori izjavili da ipak nije sredio sve sitnice. Djuson je Filipsu javio da će dobiti peticu, ali da bi bilo najbolje da spali seminarski rad čim mu zaključi ocenu. Međutim umešala se američka vlada koja je zaplenila njegov rad.

Izbio je medijski cirkus, a pakistanska ambasada pokušala je da posle nekoliko meseci dobije kopiju eseja iz "diplomatskih razloga" što je rezultiralo žestokom raspravom u američkom Senatu. Filipsa su pratili NSA, FBI i CIA ali ga to nije brinulo. Postao je preko noći slavan.

Gostovao je na televiziji i pozirao kamerama, a pojavljivao se kao govornik uz ugledne naučnike i autore poput Isaka Asimova. Sa svojim cimerom je 1979. objavio svoju priču u obliku knjige.

Kao što to obično ide, brzo je izbledio sa javne scene. Pokušao je da se okuša u antinuklearnom aktivizmu bez uspeha, a 1980. i 1982. bio je demokratski kandidat za predstavnički dom Kongresa. Međutim, iskustvo je iskoristio da s bratom osnuje Aristotle Inc., konsultantsku kompaniju za vođenje kampanja koja se specijalizirala za kombinovanje glasačkih popisa sa drugim podacima - posećivanje crkve, posedovanje oružja i sl.

Aristotle, Inc. je prema procenama iz 2007 imao detaljne podatke o više od 175 miliona američkih glasača, a ima svega stotinak zaposlenih. Usluge njegove kompanije koristili su svi predsednici od Ronalda Reagana do danas.