Vreme je da se reformišemo!

BEČ - Bez ulepšavanja.
Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji, u razgovoru za Kurir, uoči izborne skupštine ove krovne organizacije srpskih klubova 22. februara, demantuje glasine da će biti jedini kandidat na izborima i najavljuje ozbiljnu reorganizaciju Saveza, koji još, kako kaže, nije funkcionalna celina. On najavljuje i da će Savez još intenzivnije pomagati povezivanje srpskih privrednika iz matice i rasejanja.
- Nije tačno da sam jedini kandidat. Postoje i drugi, ali o njima se ne priča. Možda nas bude i pet, a ko god to bio, drago mi je da je izborni proces u našem savezu malo sazreo - kaže Aleksić za Kurir.

- Pitanje predsednika je sekundarno, jer ako on nema kadrove s kojima može da sprovede to što želi u ime članstva koje ga je izabralo, opet imamo poziciju da sam plaća ceh. Ako stalno budemo gledali ko je predsednik, a ne ko je sekretar ili njegov zamenik, ko su referenti za integraciju, sport, kulturu i ono što Savez treba da načini onim što se od njega i očekuje, tapkaćemo u mestu. I u prethodne dve godine bavio sam se tim problemom i imam svoj stav prema tome, ali izneću ga na izbornoj skupštini. Ako budem dobio podršku, bio ja jedini ili jedan od deset kandidata, rezultat će sigurno govoriti o tome koji je budući put Saveza.

Znači, spremate reformu Saveza?
- Savez vidim kao predsedništvo koje čini devet ljudi, koji bi činili upravni odbor i u njemu bi sedeli predsednici zajednica, koji bi i birali predsednika. Upravni odbor bi zadržao ingerencije nadzornog odbora i finansijskog sektora, dok bi izabrani predsednik odgovarao za svoj tim, birao taj tim, starao se o tome da li je on plaćen ili ne, ali isto tako taj predsednik bi jednom mesečno polagao račune o tome šta radi. Tom reformom postigli bismo željeni cilj, a to je da minimalizujemo administraciju, a da omogućimo ljudima u pokrajinama da više razmišljaju o tome šta je bitno i da se više bore za to ko je onaj koji sve predstavlja. Ima i mišljenja da svi klubovi treba da budu direktni članovi Saveza. Krajnji cilj je da jednog dana imamo predsednika koji je zaista statusni, koji ima ugled, predstavlja našu organizaciju i potpuno je finansijski nezavisan, a s druge strane da imamo generalnog sekretara koji bi imao sve ingerencije u radu, u komunikaciji. Organizaciono gledano, moramo mnogo toga da uložimo da bismo bili jedna funkcionalna grupa i celina.

I privrednike ste okupili na jednom mestu?
- Mnogi će verovatno reći da koncept udruženja malih i srednjih privrednika postoji otkad postoji i privreda, što je i istina, ali nije sve u ideji. Sve to neko treba da postavi na jake noge, potrebni su ljudi koji će sve to raditi, i tek tada prezentovati matici da bi se shvatila ozbiljnost svega. U poslednjih deset godina, koliko ja pratim takve manifestacije, nije postojao niko ko je mogao da pozove ciljnu grupu. Prvo smo u Inzbruku okupili privrednike, koji su i pre hteli da sarađuju, ali nisu imali gde da se informišu jer privredne komore Srbije i Austrije nemaju toliku razmenu podataka. Prikupili smo podatke o privrednicima, zatim smo taj projekat predali Kancelariji za saradnju sa dijasporom i u nekoliko lokalnih samouprava. Dobili smo podršku, krenuli smo u rad. Sad se udruženja organizuju i u Beču, u okviru Zajednice srpskih klubova, kao i u Forarlbergu. Postoji interes i u nekoliko drugih pokrajina da se organizuju ovakva udruženja. Nama su u međuvremenu počeli da se javljaju privrednici iz Srbije, a još više iz Republike Srpske, i mi sada pokušavamo da, u okviru sajmova, prvi put napravimo nešto zaista veće za naše privrednike.

Bliže se izbori za Radničku komoru Austrije i EU parlament, ima li Savez informacije o kandidatima srpskog porekla?
- Savez sindikata Austrije i Radnička komora Austrije naši su prvi partneri. Veliki deo ljudi koji su članovi naših klubova su radnice i radnici i samim tim vodimo računa da ih neko i zastupa. Oliver Ranisavljević u frakciji socijaldemokratskih sindikalaca je "naš" kandidat u Tirolu i iza njega je stala celokupna Zajednica Srba Tirol, i to je neki put koji mi želimo za sve pokrajine. U Beču nema mnogo kandidata našeg porekla, ali i oni sarađuju sa Zajednicom, koja vodi računa da se to predstavi na svakom koraku.

U Salcburgu to funkcioniše dosta dobro. Nedavno su upravo srpski klubovi iz Salcburga postavili temelje Zajednice srpskih klubova te pokrajine, poslednje u nizu koja je nedostajala u društvu ostalih pokrajinskih zajednica koje čine Savez.

Kad već pominjemo naše ljude u Austriji, šta mislite o inicijativi da Srbima jednog dana bude dodeljen status manjine u Austriji?
- Moj stav je - jednog dana. To znači da svi dani, meseci i godine koji dotle prođu treba da služe utvrđivanju realnog stanja, što mi trenutno nemamo. Ta ideja je i te kako stara i mnogi ugledni članovi naše zajednice pokušavali su to pitanje da dovedu u prvi plan. Ne zaboravimo da postoje i drugi narodi koji polažu pravo na to i smatram da je to više geopolitičko pitanje nego pitanje unutrašnjih stvari ove zemlje. Utemeljenim zahtevom dobili bismo mogućnost da razgovaramo i pregovaramo, ali gledajući države oko Austrije i interesne sfere drugih naroda u graničnim regionima, smatram da će to biti dugotrajan proces i da će Evropa do tad, dok mi uđemo u taj proces, imati drugi način komunikacije između migranata i ljudi koji čine osnovno stanovništvo te zemlje. Još se postavlja i pitanje da li ljudi koji ovde žive to i žele, jer se na kraju krajeva o njima i radi.

Postoje klubovi koji deluju van Saveza, koliko je to dobro, gledano i s vaše i s njihove strane?
- Nama to pokazuje nejedinstvo, da ne možemo da se dogovorimo o nečemu, pa onda svako kreće svojim putem, a ovo nije ekonomija. Mnogo toga nije regulisano, ne samo u Savezu, nego i našem odnosu naspram ostalih društava koja postoje i onim čime se bave. Negativno je za nas pre svega u odnosu na maticu, jer tu onda imamo problem koji ja zovem "gužva na vratima". Dođe jedan, pa drugi, i svako priča neku svoju priču. Negativno za društva koja nisu u Savezu odnosno zajednicama jeste sam pristup institucijama s kojima klubovi sarađuju već 40 godina. Sve u svemu, to je više negativno za njih nego za bilo koju krovnu organizaciju.

Kako to da Savez još nema svoju zvaničnu internet stranicu?
- Savez ima svoju internet stranicu, ali dogovoreno je da prezentacija bude na visokom nivou, drugačija za jednu tako veliku krovnu organizaciju kao što je naša, pa još radimo na tome. U svakom smislu moramo da govorimo i o finansijama, zato što je naš budžet od skromnih 11.000 evra na godišnjem nivou, koliko dobijamo od Saveza sindikata Austrije, nedovoljan da napravimo ozbiljniju veb-prezentaciju.