Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje tog režima

RIM - Vatikan je zvanično potvrdio da će kardinal Alojzije Stepinac uskoro biti proglašen za sveca.

Na misi u rimskoj crkvi svetog Jeronima kardinal Angelo Amato, prefekt Kongregacije za proglašavanje svetih, najavio je da će papa Franjo proglasiti Stepinca svetim, na osnovu nalaze lekarske komisije koja je potvrdila čudesna ozdravljenja od strane Stepinca.

Kardinal Amato održao je misu na godišnjicu smrti Alojzija Stepinca, koji je umro u Krašiću pre 54 godine.

Očekuje se da će sam papa Franjo veoma brzo javno da objavi datum kada će proglasiti Stepinca svetim, ali pre toga i kardinalski zbor treba da se složi sa dokumentacijom koju je prikupila vatikanska Kongregacija.

Očekuje se da će proglašenje Alojzija Stepinca svetim biti do kraja ove godine. I papa Jovan Pavle II biće proglašem svetim 27. aprila u Rimu, gde se očekuje dolazak nekoliko miliona vernika iz celog sveta.

Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje tog režima.

U njegovom sedištu u Kaptolu, posle rata nadjena je ustaška dokumentacija i zlato koje su ustaše opljačkale od Srba i Jevreja.

Zbog saradnje s okupatorom i ustašama osudjen je na 16 godina kazne, ali je 1951. pušten u kućni pritvor u rodno selo Krašić, gde je kao znak podrške Vatikana 1952. dobio zvanje kardinala i gde je umro 10. februara 1960. od retke bolesti policitemije.

Hrvatski sabor je 14. februara 1992. doneo deklaraciju o osudi političkog procesa i presude Stepincu, po kojoj je on bio nepravedno osudjen na montiranom procesu. Optužbe da je trovan nikad nisu dokazane.

Papa Jovan Pavle II proglasio je Stepinca blaženim u Mariji Bistrici, 3. oktobra 1998. a pomen na njega - Stepinčevo, pada 10. februara.