Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijadis i vođa kiparskih Turaka Derviš Eroglu imaju za cilj da što je moguće pre postignu rešenje i zatim organizuju odvojene referendume na kojem bi ono bilo potvrđeno

NIKOZIJA - Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijadis i vođa kiparskih Turaka Derviš Eroglu su danas potvrdili volju da što je moguće brže postignu rešenje za ujedinjenje podeljenog ostrva, navodi se u zajedničkom saopštenju.

U saopštenju se kaže da čelnici dve strane imaju za cilj da što je moguće pre postignu rešenje i zatim organizuju odvojene referendume na kojem bi ono bilo potvrđeno, pročitala je predstavnica UN na Kipru Lisa Butenhajm u sedištu te organizacije u Nikoziji.

Predsednk Anastasijadis i Derviš Eroglu, vođa "Turske republike Severni Kipar" (TRNC) koju je na okupiranom severu Kipra proglasila turska vlast, obnovili su danas pregovore posle dvogodišnjeg prekida.

Ove godine se navršava 40 godina od podele Kipra turskom okupacijom severne trećine ostrva gde je mahom turska manjina. Tu je Turska 1983. proglasila TRNC koju priznaje samo Ankara. Turska tu drži 35.000 vojnika, a dovela je i više od 40.000 kolonista. Kipar je i pre turske vojne intervencije bio duže od decenije podeljen "zelenom linijom" razdvajanja kojom trupe UN sve do danas sprečavaju međunacionalne sukobe. Uvod u tursku okupaciju 1974. bio je puč u Nikoziji, koji su izvele snage bliske vojnoj hunti koja je tada vladala u Grčkoj i pokušala da to udaljeno sredozemno ostrvo pred obalama Turske, pripoji Grčkoj.

Kipar je član Evropske unije od 2004, ali članstvo važi samo za slobodan deo zemlje, pošto je pokušaj UN za ujedinjenje propao u predvečerje prijema, zbog odbijanja kiparskih Grka da na referendumu prihvate dogovoreno rešenje jer su smatrali da privileguje Turke. Danas su dva lidera razgovarala oko sat i po u prostorijama UN pre no što su izašli pred brojne novinare, ali nisu davali izjave. Predstavnica UN je objavila da je naredni sastanak pregovarača predviđen već za "ovu nedelju".

U zajedničkom saopštenju se ponavlja da će se rešenje, ukoliko bude potvrđeno referendumom, sastojati u dvozonskoj federaciji, a Kipar biti "jedinstven pravni entitet na međunarodnom planu, sa jedinstvenim suverenitetom".

Budućim ustavom bi bilo predviđeno da će se federacija Kipra sastojati iz dve zemlje-članice jednakog statusa i uz zabranu delimičnog ili potpunog spajanja s nekom drugom zemljom. U saopštenju piše da su se lideri obavezali da preduzmu mere za jačanje poverenja i da stvore pozitivnu atmosferu da bi pregovori uspeli.

Takvo rešenje je bilo i 2004. godine kada je propalo zbog imovinskih pitanja i zbog odbijanja Grka da prihvate ravnopravnost Turaka. Evropska unija je danas pozdravila objavljeni sporazum kojim se, kako je ocenila, "postavlja solidna osnova za obnovu pregovora i za pošteno i održivo sveobuhvatno rešenje dugotrajnog kiparskog problema". Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta, Žoze Manuel Barozo i Herman Van Rompej pozdravljaju hrabrost dvojice lidera pri postizanju dogovora i čestitaju im, piše u saopštenju EU koja ponavlja svoju spremnost da pomogne i podrži pregovore koji se vode uz posredovanje UN.