"Fašisti su preuzeli vlast u Kijevu", rekao je jedan od govornika pred oko 10.000 demonstranata koji su razvijali ruske zastave. Rusija je osudila događaje u Ukrajini kao puč, a demonstrante u Kijevu, gde su se istakli nacionalisti i desničari, ocenila kao opasne ekstremiste

SEVASTOPOLJ - Oko 10.000 ljudi protestovalo je danas u ukrajinskom gradu Sevastopolju protiv političkog preokreta u Kijevu, u trenutku kada raste bojazan da bi zemlja mogla da se pocepa, javio je AFP.

Ta agencija podseća da je taj region proruski orijentisan, da je Ukrajina duboko podeljena, a da su masovni protesti primorali ruskog saveznika, predsednika Viktora Janukoviča, da napusti prestonicu i da se on navodno sada nalazi u Harkovu.

Lideri regiona jugoistočne Ukrajine, koji su lojalni Janukoviču, osporili su u subotu legitimitet nacionalnog parlamenta i saopštili da preuzimaju kontrolu nad svojim teritorijama dok se ne uspostavi ustavni poredak u zemlji.

"Mi, lokalne vlasti na svim nivoima, Vrhovni savet Autonomne Republike Krim, region Sevastopolj, odlučili smo da preuzmemo odgovornost za obezbeđivanje ustavnog poretka i prava građana na svojoj teritoriji", navodi se u njihovoj rezoluciji.

Ta agencija podseća da se podeli Ukrajine protive i ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel koji su danas razgovarali telefonom, rekli su nemački zvaničnici.

Međutim, navodi AFP, kod ljudi u Sevastopolju čini se da raste bes.

"Fašisti su preuzeli vlast u Kijevu", rekao je jedan od govornika pred oko 10.000 demonstranata koji su razvijali ruske zastave.

"Banditi su uzeli vlast u Kijevu. Ovde sam da zaštitim svoj grad", rekao je 53-godišnji Stanislav Bolotnjikovski.

Rusija je osudila događaje u Ukrajini kao puč, a demonstrante u Kijevu, gde su se istakli nacionalisti i desničari, ocenila kao opasne ekstremiste.

Ovakvi osećanja mogla su se čuti i danas na ulicama Sevastopolja, piše AFP.

"U Kijevu se dogodio državni udar. Ne želim da moja deca žive u zemlji koju vode fašisti", rekao je 39-godišnji sitni preduzetnik Jevgenij.

Do 1954. godine Krim je pripadao Rusiji, ali je onda dat sovjetskoj republici Ukrajini i dugo vremena je smatran mogućim izvorom konflikta, navodi AFP.

Lokalni funkcioneri na Krimu su u svakom slučaju brzo reagovali da smire bojazan od mogućeg ustanka separatista, podseća AFP.

Premijer Krima Anatolij Mohiliov je rekao danas da je region spreman da sledi odluke parlamenta otkako je preko vikenda Janukovičeva većina tamo pretrpela kolaps, navodi francuska agencija.