Rusi zavrću gas Evropi?

MOSKVA - Ventil je u ruskim rukama.
Ruska državna kompanija „Gasprom“ upozorila je juče da nije isključena mogućnost poremećaja isporuke gasa Evropi usled političke situacije u Ukrajini. Rusija bi, u najgorem slučaju, mogla da zavrne ventile i zatvori gasovod odakle dolazi četvrtina evropskog gasa.

Zapad i Japan ne dolaze na G8

Čelnici ruskog gasnog giganta poručuju da zasad isporučuju gas uprkos dugovima koji se gomilaju i koje Ukrajina ne podmiruje.
Rusija je bila spremna da odobri vlastima u Kijevu popust od 33 odsto na cene gasa, ali su protesti u Ukrajini doveli u pitanje taj dogovor. Portparol „Gasproma“ Sergej Kuprijanov ranije je kazao da bi ruska kompanija mogla da otkaže Ukrajini popust na cene gasa zbog duga koji je u međuvremenu dostigao 1,5 milijardi dolara.

Taj iznos uključuje dug za prošlogodišnje, ali i za aktuelne isporuke gasa.
- Ovo znači da Rusija ima keca u rukavu. Ukrajina se energetski umnogome oslanja na Rusiju, a Evropa prilično zavisi od ruske nafte i gasa - kaže profesor Lesli Holms sa Univerziteta u Melburnu.

Pad ruske rublje

Na drugoj strani, američki zvaničnici zapretili su teškim ekonomskim i diplomatskim posledicama zbog aktuelnih događaja. Nije izvesno da li bi takve mere mogle loše da utiču i na evropske zemlje zbog ekonomskih odnosa s Rusijom. Zasad SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Velika Britanija neće učestvovati na samitu G8, koji bi trebalo da se održi u junu u Sočiju.

Zbog krize u Ukrajini trgovanje na ruskoj berzi opalo je juče za 10 odsto, a vrednost ruske rublje je na do sada najnižem nivou u odnosu na američki dolar i evro. Rublja je u odnosu na evro prvi put pala na nivo od više od 50 rubalja za jedan evro, dok je u odnosu na američku valutu dostigla nivo od manje od 36,5 rubalja za jedan dolar.
U isto vreme, Centralna banka Rusije povisila je referentnu kamatnu stopu radi ograničavanja ekonomskih posledica zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini.

Centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu sa 5,5 na sedam odsto u nastojanju da podstakne rublju i ograniči već alarmirajuće kretanje kapitala usled tenzija između Rusije i Ukrajine. „Cilj ove odluke je da se spreči pojava rizika po inflaciju i finansijsku stabilnost usled kolebanja na finansijskim tržištima“, navodi se u saopštenju banke.