Naučnici oživeli džinovski virus koji je 30.000 godina bio zakopan u permafrostu, a sad se odleđuju drugi opasni mikrobi

NOVOSIBIRSK - Dolaze bolesti.
Dok se svetski političari već nekoliko nedelja igraju rata, vest o odleđivanju džinovskog virusa u sibirskom permafrostu i povratak drugih opasnih virusa proći će, po svoj prilici, nezapaženo.

Pandemija

Iako pitovirus, ogromni drevni mikrob koji je živeo u amebama, nije opasan po ljude, naučnici upozoravaju da duboko u permafrostu, koji se sad već nepovratno odmrzava, leže virusi koji bi mogli da promene demografsku sliku planete, i to efikasnije i brže nego bilo koja vojska i politika na svetu.

Među virusima koji bi uskoro mogli ponovo da budu opasni po ljude su i oni koji su napadali i desetkovali naše pretke, ali i neandertalce, a bili su zamrznuti desetinama hiljada godina. Virus velikih boginja, na primer, mogao bi ponovo da seje smrt, prvo po Rusiji, a zatim i po celom svetu, ako ga ima (a velika je verovatnoća da ga ima) u permafrostu.
- Sad postoji verovatnoća veća od nule da patogeni mikrobi koji su nekad uticali na populacije ljudi mogu biti probuđeni, i da će najverovatnije inficirati i nas - kaže Žan-Mišel Klaveri, istraživač s Univerziteta u Marselju, jedan od najpoznatijih virusologa na svetu.

Bez imuniteta

Ono što je najopasnije kod ovih virusa, upozorava Klaveri, jeste to što naš imunološki sistem nije pripremljen za njih, budući da niko od naših bliskih predaka nije dolazio u kontakt s njima. Da podsetimo, u poslednjih nekoliko godina Klaveri i njegov tim otkrili su više džinovskih virusa, među kojima je i najveći virus na svetu - pandoravirus. U prošlogodišnjem ekskluzivnom intervjuu Kuriru Klaveri je najavio da će ovakvih otkrića biti još.

Novi pohod

Džinovski virusi, kojih u prirodi izgleda ima mnogo, veliki su kao neke bakterije, ali nemaju ćelijsku mašineriju i metabolizam. Dokazano je da je barem jedna porodica ovih virusa nastala od jednoćelijskih parazita, koji su tokom miliona godina izgubili gene.

Otkriće virusa starog 300 vekova otvara mogućnost da su i drugi uspavani ili istrebljeni virusi u subarktiku i čekaju pravo vreme za novi pohod na svet. Kako se klima menja, a Zemlja postaje sve toplija, verovatnoća da će se neko zaraziti drevnim virusom naglo se povećava. Neandertalci su, na primer, živeli u Sibiru pre samo 28.000 godina, i sasvim je moguće da su neki virusi koji su napadali njih, pa ih možda i istrebili, zarobljeni u permafrostu, gde čekaju povoljan trenutak da se reaktiviraju i završe posao koji su tad započeli.
- Ako su virusi još tamo, to je dobar recept za katastrofu - kaže Klaveri.

Led star 300 vekova
MASOVNE UBICE AMEBA

Istraživači su uzorak permafrosta (stalno smrznuto zemljište) s dalekog istoka Rusije izvadili bušeći led horizontalno kako bi izbegli kontaminaciju iz novijih slojeva. Uzorak su zatim stavili u kontakt s amebama i čekali su da vide šta će se desiti. Neke amebe su se nedugo posle kontakta s permafrostom nadule i rasprsle. Kad su istraživači uzeli mikroskop u ruke, imali su šta i da vide - ogromni virus star 30.000 godina ubijao je amebe. Zove se pitovirus, pripada porodici virusa prethodno nepoznatoj nauci, a samo trećina gena slična je onima koje ima bilo koji poznati organizam na Zemlji.