Nove snage SPÖ može samo da sanja o apsolutnoj većini u Beču. U isto vreme, Zeleni više nemaju monopol na konstruktivnu opoziciju, sada smo i mi tu, kaže lider Neosa Matijas Štrolc

BEČ - U usponu.

Matijas Štrolc (Matthias Strolz) i njegova partija Neos nove su zvezde austrijske politike. Iako je reč o najmanjoj od šest partija u saveznom parlamentu, koja ima devet od 183 poslaničkih sedišta, ankete pokazuju da Neos poslednjih meseci ima sve veće simpatije javnosti.

Štrolc je u oktobru 2012. osnovao partiju NEOS. Već u septembru 2013, udružen sa Liberalnim forumom, NEOS osvaja pet odsto glasova za savezni parlament Austrije. Posle toga NEOS ulazi u punu fuziju sa Liberalnim forumom i partija dobija aktuelno ime: Neos - Nova Austrija i Liberalni forum.

Krajem januara Štrolc je na partijskoj skupštini potvrđen kao predsednik partije.

Za nepuna tri meseca su izbori za Parlament Evropske unije. Šta bi Neos hteo da postigne?

- Dva poslanička mesta, za njih nam treba oko 10% glasova. Znam da je to ambiciozno, dvostruko više od podrške koju smo imali na izborima za austrijski parlament, ali sam uveren da je to realno. Neki kažu da bi trebalo da osvojimo i više, ali ne želim da preterujemo u očekivanjima.

Pokušavamo da ostanemo čvrsto na zemlji. Uostalom, udvostručenje glasova u pola godine nije loše.

Ove godine učestvujete i na više izbora u Austriji, na raznim nivoima.

- Da, prvo su izbori u Salcburgu, ovog vikenda. To je prvi put da učestvujemo na komunalnim izborima. Verujemo da možemo da osvojimo blizu 10% glasova. Posle toga, ove jeseni, biće izbori u Forarlbergu (Vorarlberg), prvi naši pokrajinski.

Oni su nam veoma važni. Na izborima za savezni parlament Forarlberg je bio naše jako uporište. Dobili smo tamo 13% glasova. U Forarlbergu bismo mogli da slomimo apsolutnu većinu ÖVP i da, možda, uđemo u pokrajinsku vladu.Sledeće godine vas čekaju i izbori u Beču.

- Da, ali i u još tri pokrajine: Gradišću (Burgenland), Gornjoj Austriji (Oberösterreich) i Štajerskoj (Steiermark), pri čemu se još ne zna kojim redosledom će da budu održani.

Naravno, najvažniji su nam bečki izbori. I ovde očekujemo dvocifren procenat glasova. Nedavno sam gradonačelniku Hojplu (Michael Häupl) rekao: "Mi smo vaš nov koalicioni partner!"

Da zaboravi Zelene!?

- Nisam mu baš tako rekao. Ipak, jasno je da socijaldemokrate u Beču imaju probleme sa Zelenima, sa uređenjem Marijahilferštrase i kada je reč o drugim pitanjima. Ipak, Hojpl najavljuje da bi njegove socijaldemokrate ponovo mogle da osvoje apsolutnu većinu u Beču. Ma nikako! O tome može samo da sanja.

Smatram da je to potpuno nerealno.

Neosu raste popularnost u anketama. Na čiji račun?

- U prvom redu na račun narodnjaka, ÖVP. Takođe, mnogi koji su glasali za Zelene glasaju za nas. Podsećam, među Zelenima ima mnogo građanski orijentisanih glasača, koji do sada nisu imali nikakvu drugu opciju. Zeleni su, do lani, imali monopol na konstruktivnu opoziciju. Sada smo i mi tu.

Zeleni sada imaju problem, ne znaju kako da se postave prema nama. Analize pokazuju da smo, u apsolutnom broju, dobili mnogo glasova kako na račun narodnjaka, tako i Zelenih. Štaviše, relativno gledajući, najviše smo glasova dobili upravo od ljudi koji su pre glasali za Zelene!

I Štraheovi slobodarci (FPÖ) dobijaju. Ko gubi?

- Tim Štronaha (Team Stronach) je prošlost, kao i BZÖ.

Ne verujem da Hajderova kćerka može išta da pomogne BZÖ da se vrati na scenu. Kada je reč o izborima za EU, lista Hansa Petera Martina će drastično da izgubi.

Na kraju, šta želite da promenite u Austriji. Šta ne valja u državi?

- U mnogim područjima Austrija je u zastoju. SPÖ i ÖVP nemaju više vitalnost, energiju neophodnu za promene. Najvažnije područje je obrazovanje. Između ostalog, u Beču već 50% dece u svakodnevnom govoru ne koristi nemački. U Neosu smo uvereni da deca moraju da nauče dobro maternji jezik - da bi dobro naučili nemački. I u jedno i u drugo moramo da investiramo!

Drugi glavni fokus su nam socijalni sistemi.

Zagovaramo socijalni tržišni sistem i snažne socijalne mreže. Međutim, one moraju da funkcionišu na principu pravednosti. One to nisu. Već više od pola veka u Austriji svake godine trošimo više nego što zarađujemo. Pravimo dugove, što ugrožava naš penzioni sistem i druge socijalne sisteme. Želimo da naš penzioni sistem, na primer, bude sličan švedskom. Nadalje, moramo da napravimo reformu federacije. Pokrajinske parlamente treba ili da ukinemo ili da im damo i poresku odgovornost - a ne samo pravo da troše. Želimo i transparentnost finansija.

Danas ne znamo ni koliko su ukupni dugovi pokrajina, da li je to 60 ili 90 milijardi. Priznaćete, to je velika razlika. Ukratko, Austriji u celini ide dobro, ali ima više slabih tačaka, koje moraju da se eliminišu. U suprotnom ćemo zaostajati i onda moje kćerke neće moći da žive u blagostanju u kakvom sam ja živeo.

matijas-strolc-predsednik-partije-neos.jpg
Kurir Austrija 

Porodičan čovek

Otac tri devojčice

Štrolc je rođen 1973. u Bludencu (Bludenz), na krajnjem zapadu Austrije. Studirao je političke nauke, bio novinar, pa vlasnik preduzeća za poslovno savetovanje. Doktorirao je na temu organizacionog razvoja. Posle decenije u konsaltingu odlučio je da ugasi firmu, te da svoje znanje iskoristi za organizaciju partije. Od 2005. je u braku i ima tri ćerke.

Glasači sa migrantskim poreklom

Neos je zanimljiv deci doseljenika

Austrijanci srpskog porekla su brojna grupa u Austriji, pogotovo u Beču. Imate li ovaj segment glasača u vidu?- Za izbore u Beču je odlučujuće kako se partije odnose prema ljudima imigracionog porekla. U partiji smo veoma otvoreni - evo, moj lični asistent Sena Beganović je takvog porekla. Priznajem, među glasačima s imigracionim poreklom do sada nismo imali većeg uspeha. Napravili smo analizu i zaključili: Ljudi koji dolaze u Austriju u većini su željni da vredno rade i da dostignu blagostanje. Za njih smo lani bili, da tako kažem, nesigurna karta. Međutim, posle izbora za austrijski parlament vidimo da smo sve interesantniji, posebno za mlađe generacije - decu doseljenika. Naša potencijalna publika su svakako i vlasnici malih preduzeća, zanatlije i drugi, kakvih je mnogo među ljudima srpskog porekla.