Fotografija koja kruži društvenim mrežama prikazuje Srbina koji je došao u Ukrajinu i pridružio se akcijama na Krimu

Američki predsednik Barak Obama pozdravio je, u telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, "ujedinjeni stav" EU i SAD prema prodoru Rusije na teritoriju Ukrajine, saopštila je Bela kuća.

Proruski aktivisti ponovo su protestovali u istočnoj Ukrajini, uporištu svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, nakon što je Moskva zapretila da će prekinuti isporuku gasa toj zemlji.

Proruski vojnici postavili su betonski zid i minsko polje prema kontinentalnom delu Ukrajine u mestu Čongara na granici Krimskog poluostrva, a Vašington procenjuje da je oko 20 hiljada ruskih vojnika na Krimu, dok Ukrajina tvrdi da ih ima čak 30 hiljada.

23:44 - Predsednik Vrhovnog sovjeta (skupštine) Autonomne Republike Krim Vladimir Konstantinov izjavio je da su godine provedene u sastavu Ukrajine postale za žitelje Krima period borbe za samostalnost i kulturni identitet.

"Održalli smo referendum, glasali za nezavisnost (1991. godine). Strani posmatrači su nam garantovali nezavisnost, oni su se povukli, mi je nismo dobili.

Ostali smo sami sa Ukrajinom, koja je odlukom Vrhovne rade (ukrajinske skupštine) smanjila u potpunosti sva naša ovlašćenja. Svih 22 godine u sastavu Ukrajine - to je bila borba za samostalnost, naš identitet, borba za jezik, za kulturu, za naše heroje", rekao je novinarima Konstantinov u Simferopolju, a prenosi ruska agencija RIA Novosti.

Skupština AR Krim zakazala je za 16. mart održavanje referenduma o statusu Krima.

22:27 - Nekoliko desetina ručnih protivraketnih sistema (MANPAD) ili takozvanih "igli" nestalo je iz dve ukrajinske vojne baze, izjavio je neimenovani ukrajinski vojni zvaničnik.

Prema njegovim rečima, manjak je registrovan u ukrajinskom 80. vazdušno-desantnom puku, koji je imao 54 "igle", i u 27. vazdušno-desantnoj brigadi, stacioniranoj 45 kilometara od Lavova, koja je imala 90 "igli".

Izvor je ruskoj novinskoj agenciji "RIA Novosti" rekao da je novo rukovodstvo u ukrajinskom Ministarstvu odbrane preduzelo mere da prikrije ozbiljnu situaciju tako što je arsenalu pridodalo zastarelo i eksperimentalno oružje.

"Igla" je dizajnirana da gađa niskoleteće mete.

22:02 - Četiri zemlje grupacije "Višegradska četvorka" - Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, zatražile su od Kongresa SAD da im olakša uvoz prirodnog gasa iz SAD, kako bi smanjile svoju zavisnost od isporuka iz Rusije, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Češke.

Te četiri centralnoevropske zemlje nastoje da diversifikuju snabdevanje gasom i eliminišu opasnost da bi Rusija mogla da iskoristi svoju kontrolu dotoka gasa i nafte kako bi izvršila politički pritisak na njih.

Snabdevanje gasom je na kratko prekinuto 2009. godine zbog spora između Rusije, i Ukrajine kroz koju ide veliki deo ruskog snabdevanje za Evropu. Te četiri zemlje strahuju da bi isporuke mogle da budu ugrožene zbog eskalacije napetosti između Rusije i Zapada zbog "ruskog zauzimanja Krima".

21:48 - Generalni konzulat Poljske obustavlja aktivnosti u Sevastopolju, saopštilo je poljsko Ministarstvo inostranih poslova, pozvavši ujedno poljske građane da napuste Krim.

"MIP je odlučio da obustavi aktivnosti generalnog konzulata Poljske u Sevastopolju. Njegove obaveze preuzeće generalni konzulat u Odesi", navodi se u saopštenju.

21:36 - Kolona ukrajinskih tenkova krenula je iz Lavova. Ulicama je prošao konvoj od nekoliko desetina tenkova i kamiona.

21:17 - Američki državni sekretar Džon Keri rekao je u telefonskom razgovoru s ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom, da će bilo kakvi potezi Rusije da pripoji ukrajinski region Krim, zatvoriti vrata diplomatiji, rekao je predstavnik Stejt departmenta.

Keri je jasno stavio do znanja da će "nastavljena vojna eskalacija i provokacija na Krimu ili drugde u Ukrajini, zajedno s koracima da se Krim pripoji Rusiji - zatvoriti bilo kakav slobodan prostor za diplomatiju".

20:24 - Predsednik SAD Barak Obama telefonski je danas razgovarao o Ukrajini s ključnim evropskim partnerima, među njima predsednikom Francuske Fransoa Olandom, britanskim premijerom Dejvidom Kameronom, italijanskim premijerom Meteom Rencijem, i vodio konferencijske telefonske razgovore s liderima Litvanije, Letonije i Estonije.

Bela kuća je saopštila da je Obama imao seriju telefonskih razgovora sa šest svetskih lidera.

Obama i Oland su danas upozorili kako bi protiv Rusije mogle da se primene "nove mere", ukoliko ne bude postignut napredak u rešavanju krize u Ukrajini, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsednika.

O prirodi tih mera ništa preciznije nije saopšteno

19:40 - Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov razgovarao je danas telefonom sa svojim američkim kolegom Džonom Kerijem o situaciji u Ukrajini, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Tokom razgovara, koji je inicirao Keri, dvojica ministara su se dogovorila da nastave "intenzivan kontakt u cilju rešavanja krize u Ukrajini", stoji u saopštenju pomenutog ministarstva, a prenosi AFP.
Do razgovora je došlo 24 časa pošto je Lavrov upozorio Kerija da SAD ne sprovode "prenagljene" akcije protiv Rusije, rekavši da to može da naškodi odnosima dve zemlje i vrati se Americi "kao bumerang".

19.13 - Avion ukrajinske granične patrole našao se danas na udaru vatre dok je leteo oko 1.000 metara blizu administrativne granice sa Krimom, saopštila je granična služba.Niko nije povređen kada su naoružani ljudi otvorili vatru na nenaoružanu letelicu, saopštio je portparol granične službe, a preneo Rojters.U avionu tipa "dajmond" su se nalazila tri člana posade u posmatračkoj misiji.

19.12 - Američki razarač "Trukson" ušao je u Crno more korz Bosfor. Ovaj brod će učestvovati u vežbi sa bugarskom i rumunskom mornaricom. Kako se navodi iz ministarstva pravde SAD, ova zajednička vežba je planirana još ranije i nije u vezi sa dešavanjima u Ukrajini. Inače, prema međunarodnom sporazumu, ratni brodovi zemalja koje nemaju pristum Crnom moru, u ovim vodama mogu biti najduže tri nedelje.

18.30 - Francuski predsednik Fransoa Oland i američki Barak Obama su danas upozorili kako bi protiv Rusije mogle da se primene "nove mere", ukoliko ne ostvari napredak u smanjivanju krize u Ukrajini, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsednika.O prirodi tih mera ništa preciznije nije saopšteno, prenosi AFP.U današnjem telefonskom razgovoru dva predsednika su se složila da Rusija treba da povuče trupe koje je poslala na Krim i da učini sve kako bi se tamo omogućio pristup međunarodnim posmatračima, kao i da što pre prihvati formiranje kontakt grupe, što bi vodilo dijalogu s Ukrajinom. prenosi AFP.Oland i Obama smatraju da referendum o priključivanju Krima Rusiji, zakazan za 16. mart, "nema nikakvu pravnu osnovu".

18.22 - Prema do sada nepotvrđenim izveštajima, moguć je vojni napad na Krim od strane formacija koje slušaju naredbe pučističkog režima u Kijevu, javlja sajt stbcaptain.livejournal.
Aktivna tenkovska zaštita postavlja se na tenkove Prve brigade, a 26. artiljerijska i 27. raketna brigada dobile su nalog za pokret. Pretpostavlja se da će 8. armijski korpus pod komandom generala Petra Mihajloviča Litvina biti udarna grupa za napad.
79. avijacijska brigada poslata je da blokira prolaze do krima. Osmi korpus kreće se ka jugu i sadrži dve mehanizovane i jednu tenkovsku brigadu. Takođe, moguća je aktivacija 25. padobranske u Dnjepropetrovsku i drugih jedinica iz 6. korpusa. Sve zajedno, ova grupa je potencijalno više nego ozbiljna, u zavisnosti od „saradnje“ sa komandantima.
Sa vojne tačke gledišta, primarni cilj bio bi da se zatvore prolazi i krene sa manevrisanjem, sa krajnjim ciljem deblokiranja ukrajinskih vojnih baza i postrojenja. Sa političke tačke gledišta, osvajanje Džankoja i Simferopolja sprečilo bi održavanje referenduma.
Takozvani majdanski odbrambeni aktivisti, sačinjeni od članova desničarskog sektora,izabrani su da se pridruže vojnim komandantima, kojima bi obezbedili aktivnu političku propagandu za vojsku i nadgledali ih uz pravo suspenzije.

18.10 - Vršilac dužnosti šega gradske uprave Sevastopolja, Dmitrij Belik, izjavio je da će ovaj grad posle referenduma biti poseban entitet u Ruskoj federaciji.

17.57 - Pogranična služba Ukrajine pokrenula je specijalnu operaciju operaciju na granici sa Pridnjestrovljem (pojas graničenja sa Moldavijom) kako bi sprečili ulazak provokatora u Ukrajinu. Ovo je učinjeno zbog zabrinutosti oko aktivnosti ruskih trupa na regrutovanju agenata provokatora kako bi se destabilizovala situacija u regionu Odese, javlja sajt zn.ua pozivajući se na izvore iz Pogranične službe.

17.30 - Velika kolona ruskih vojnih trupa snimljena je, navodno između gradova Krasnodar i Novorusisk na istoku Krima. Desetine vojnih kamiona sa ruskim registarskim tablicama, koji prevoze teško naoružane vojnike danas prolaze putevima po Krimu, javlja agencija Asošiejted pres. Rusija je demantovala da su njene snage aktivne na Krimu, ali reporter Asošiejted presa je javio da je na oko 40 kilomatara od grada Feodosija video jedan vojni konvoj. Neka od vojnih vozila imala su ruske registarske tablice sa brojevima moskovskog regiona. Neka su imala mobilne kuhinje i lekarska vozila, dodaje američka agencija. Portparol ukrajinskih naoružanih snaga stacioniranih na Krimu Vladislav Seleznjov rekao je Asošiejted presu da su svedoci u petak u istočnom delu Krima videli transportne vojne brodove sa oko 200 vojnih vozila i da nema sumnje da pripadaju ruskim snagama. On je takođe kazao da je konvoj sa oko 60 vojnih kamiona viđen danas na putu između Feodosije i Simferopola, glavnog grada Krima.

17.06 - Ruska državna energetska korporacija Rosatom, saopštila je danas da će nastaviti slanje nuklearnog goriva preko Ukrajine u Evropu, pošto je ukinuta zabrana transporta opasnog materijala uvedena tokom antivladinih protesta u Kijevu, javio je Rojters .
Agencija podseća da je zabrana uvedena 28. januara od strane vlade sada svrgnut ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Rosatom je saopštio da je zabrana ukinuta u četvrtak, 6. marta, i da bi isporuku nuklearnog goriva ka istočnoj Evropi trebalo očekivati sledeće nedelje.
"Rosatom je posvećen sigurnom snabdevanju nukearnim gorim naših kupaca širom Evrope. Ako bude bilo problema sa železničkim transportom preko Ukrajine, mi ćemo na vreme obezbediti isporuke vazdušnim putem", rekao je portparol Rosatoma Vladislav Bočkov.

17.00 - Na Tviteru se pojavila informacija da je konvoj od 20 ruskih kamiona, sa kojih su skinute tablice, kojima se prevoze vojnici, viđen u severnom delu Simferopolja.

16:55 - Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger izjavio je danas za nemački magazin Virtšaftsvohe da ne očekuje da će Rusija zbog ukrajinske krize isključiti snabdevanje gasom Evropske Unije "jer ne veruje da bi to bilo u ruskom interesu".

Podsetimo, ruski "Gasprom" je u petak izdao upozorenje da bi mogao da prestane da isporučuje gas Ukrajini zbog neplaćenih računa, a veliki deo tranzita gasa iz Rusije prema zapadu ide preko Ukrajine, izveštava Rojters.

16:33 - Na Tviteru se pojavila informacija da su ruske trupe zauzele grad Čongar koji se nalazi na granici sa Krimom.

16.26 - Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin sastao se danas sa ukrajinskim ambasadorom u Moskvi Vladimirom Jelčenkom, kako bi razgovrali o odnosima dve zemlje, saopstilo je rusko ministarstvo spoljnih poslovaDvojica diplomata razgovarali su o rusko-ukrajinskim odnosima u otvorenoj atmosferi, navodi se u kratkom saopštenju, koje je preneo Itar-Tas s.

16.10 - Bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko počela je lečenje u jednoj berlinskoj bolnici. Timošenko je u bolnicu Šarite stigla juče, a lekari navode da je prerarno da se kaže koliko će trajati lečenje. Direktor bolnice Karl Maks Ajnhojpl rekao je da će lekari u ponedeljak odlučiti da li je 53-godišnjoj Timošenko potrebna operacija zbog bola u leđima zbog diskus hernije od koje je obolela pre dve godine. Ako bude operisana, mogla bi da izađe iz bolnice za četiri dana pošto toliko obično traje period oporavka posle kojeg treba nastaviti rehabilitaciju. Ajnhojpl je rekao novinarima da Timošenko nije paralisana, ali da joj je potrebna pomoć za hodanje zato što ne može da izdrazi naprezanje u desnoj nozi.

16.05 - Ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu i novinska agencija Ukrinpres bili su mete sajbernapada, saopštio je danas najviši bezbednosni organ, ne navodeći ko stoji iza tih napada.Vlasti u Kijevu navele su prošle sedmice da je državni telekomunikacioni sistem bio izložen sajbernapadu s Krima, čiji je cilj bilo ometanje komunikacije članova ukrajinskog parlamenta putem Interneta i mobilnih telefona, preneo je Rojters.Taj napad je, kako su rekli, izveden pošto su ruske snage preuzele kontrolu nad aerodromima i ključnim objektima na Krimu.U najnovijim incidentima, nepoznati napadači onemogućili su korisnicima pristup vebsajtovima agencija."Izveden je sveobuhvatan napad na komunikacione kanale ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu sa ciljem da se spreči odgovor na izazove s kojima se suočava država", naveo je Savet, dodajući da je sličnom napadu bila izložena i novinska agencija.

15.55 - Na Tviteru se pojavila fotografija ukrajinskih vojnika koji polažu zakletvu novoj armiji Krima i Sergeju Aksjonovu, premijeru Krima.

15.35 - Nekoliko desetina veoma opasnog tipa naoružanja - sistem "Igla" za mobilnu protivvazudšnu odbranu, nestao je iz dve ukrajinske vojne baze, naveo je visokorangirani zvaničnik u Kijevu, prenose RIA Novosti.
Inače, "Igla" je dizajnirana za obaranje meta koje su u brišućem letu.

15:12 - Fišer: Referendum na Krimu polazna tačka za pregovorePredsednik Austrije Hajnc Fišer ocenio je danas da bi referendum na poluostrvu Krim mogao biti polazna tačka za razumne pregovore, dodajući da je stav Austrije miroljubivo rešenje putem pregovora, bez primene sile. On je, u intervjuu austrijskom državnom radiju "Oe1", kazao da se predsednik Rusije Vladimir Putin ne može okarakterisati kao "političar koji izaziva katastrofe" i da ne može rusku vojsku poslati protiv Evrope ili Ukrajine.

14:55 Srbin na barikadama u Ukrajini došao da pomogne svojoj "pravoslavnoj braći". Slika je postavljena na Tviter uz dodatni komentar da nije reč o pripadniku paravojske.

14:40Proruske snage sprečile su danas posmatračku misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da uđe na Krim preko kontrolnog punkta Armjansk, saopštava reporter AP-a.Pošto se prvo zaustavio vojni deo misije, "naoružani ljudi" su ispalili rafale iz automatskog oružja u vazduh pa je zaustavljena cela kolona vozila u kojoj su, prema saopštenju OEBS-a, bila 54 vojna i civilna službenika iz 29 zemalja. Misiji je saopšteno kako nije dobila dozvolu za ulazak na Krim.Verovatno je da će se misija OEBS-a posle ovoga vratiti u grad Herson, gde je provela prethodnu noć.U četvrtak je, prema neimenovanom zapadnom diplomatskom izvoru, misiji OEBS-a bio onemogućen pristup na Krim od strane "naoružanih ljudi".

14:32 Poljska je danas evakuisala svoj konzulat na Krimu zbog nereda ruskih snaga, saopštio je šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski.

"Zbog neprekidnih nereda ruskih snaga tamo, mi smo nevoljno evakuisali naš konzulat na Krimu u Ukrajini", napisao je Sikorski na Tviteru.

Poljski konzulat je u Sevastopolju gde su raspoređene ruska Crnomorska flota i Ukrajinska mornarica.

14:18 Američki razarač USS Tukston, sa 300 mornara i oficira, opremljen sistemom Aegies, uputio se, prema izvorima NATO, na manevre sa bugarskom i rumunskom flotom.

Razarač je deo udarne grupe okupljene oko nosača aviona "Džordž Buš" koja je stacionirana u Grčkoj.

14:11 Amerikanci su sedam do deset dana unapred imali informacije o kretanju ruskih trupa, koje su prethodile zauzimanju Krima, rekao Najkl Flin, šef odbrambeno-obaveštajne agencije.

14:07 Zapadnu Evropu bi moglo drastično da pogodi, ukoliko Rusija zbog Krimske krize "zavrne" isporuke svog gasa preko Ukrajine, upozoravaju eksperti u analizama dramatičnih događaja u Ukrajini i objašnjenjima zašto je Kijev toliko važan za Evropu.

U ovom momentu se više od polovine ruskog izvoza gasa transportuje ukrajinskim gasovodima ka zapadu, kažu eksperti, a šef Odbora za istok nemačke privrede Ekard Kordes upozorava da su nemački privrednici veoma zabrinuti zbog moguće eskalacije krimske krize, jer preko 6.000 firmi posluje sa Rusijom i oko 300 000 radnih mesta zavisi od privredne saradnje sa Moskvom.

Na pitanje tabloida "Bild" da li bi se Rusi mogli da odreknu Evrope, kao trgovinskog partnera, Kordes, međutim, privredno-diplomatski kaže kaže da je Rusiji potrebna jaka Evropa i obrnuto.

"Mi se i dalje nadamo diplomatskom rešenju konflikta. Ukoliko bi se uvele privredne sankcije, deficiti su onda mogući, jer je Rusija važan trgovinski partner Nemačke", rekao je Kordes ovom tabliodu i naveo da je lane obim robne saradnje Nemačke i Rusije bio 76 milijardi evra.

14:02 Proruski premijer Krima Sergej Aksjonov izjavio je za rusku televiziju da referendum o tome da li ovo poluostrvo treba da se pridruži Rusiji niko ne može da zaustavi.

Krimski parlament, u kojem dominiraju etnički Rusi, je u četvrtak glasao da se Krim priključi Rusiji i zakazao referendum o tome za 16. mart, prenosi Rojters.

Lideri EU i američki predsednik Barak Obama su izneli stav kako je plan o referendumu nelegitiman i da predstavlja kršenje ukrajinskog ustava.Aksjonov, međutim, ističe da će krimske vlasti nastaviti u pravcu realizacije referenduma i da su poslanici krimskog parlamenta jednoglasno ispunili odluku naroda kada su zakazali referendum za 16. mart.

On je objasnio da je referendum zakazan u tako kratkom roku "da bi se izbegle provokacije, pošto je situacija u Ukrajini veoma napeta".

13:50 Istraga koju je sprovela jedna londonska advokatska kancelarija pokazala da su liderka ukrajinske opozicije Julija Timošenko i članovi njene porodice navodno na desetinama bankarskih računa imali milione dolara, objavio je britanski dnevnik "Independent".

Advokat Timošenkove, Sergej Vlasenko, demantovao je te navode, tvrdeći da je reč o "velikom prljavom propagandnom ratu" protiv bivše premijerke, za koju se očekuje da će se kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima u Ukrajini, predviđenim za maj.

"Independent" je imao uvid u izveštaj istražitelja advokateske kancelarije Lorensa Grejema, u kojem je navedeno da su Timošenkova i članovi njene porodice bili povezani s 278 računa u 26 zemalja, od kojih je 85 bilo u britanskim bankama.

Većina tih računa je u međuvremenu zatvorena i ostalo ih je svega 13, navedeno je u izveštaju. Istraga je bila otvorena u martu prošle godine, na zahtev tadašnje ukrajinske vlade predsednika Viktora Janukoviča da se uđe u trag 200 miliona dolara koje su, navodno, nezakonito pribavili, između ostalih, Timošenkova i Pavlo Lazarenko, takođe bivši ukrajinski premijer. Novac je, navodno, nestao sredinom 1990-ih godina, u vreme kada je Timošenkova bila na čelu Ujedinjenog energetskog sistema (UES), kojem je Lazarenko, tadašnji predsednik vlade u Kijevu, obezbedio monopol na uvoz ruskog gasa.

Te optužbe nisu povezane sa onima za proneveru za koje je Timošenkova kasnije osuđena na zatvorsku kaznu. Londonski list navodi i da je Lazarenko 2004. godine u SAD osuđen na osam godina zatvora zbog pranja novca, krađe i nezakonitog prebacivanja novca na račune u inostranstvu, ali da je američko tužilaštvo odbacilo optužbe protiv Timošenkove zbog nedostatka dokaza. Vlasenko je odbacio te navode i rekao da Timošenkova nije učestvovala ni u kakvim trgovinskim aktivnostima otkad je 1997. godine postala političarka.

"To je laž, to nije istina... Ona nema nikakvu imovinu, nikakva sredstva, nikakve račune u SAD, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj", rekao je advokat "Independentu". Naručena istraga je, prema njegovim rečima, falsifikovana i sponzorisao ju je Janukovičev režim kako bi Timošenkova bila diskreditovana.

13:15 Ukrajinski graničari priveli su pet ruskih građana na železničkom prelazu "Harkov - putnički". Oni su, kako ih ukrajinske vlasti nazivaju "ruski ekstremisti”, išli vozom u Rostov-na-Donu, prenosi Državna granična služba Ukrajine,

Tokom prethodne noći graničari su zadržali 513 građana Rusije.

13:02 Moskva razmatra zamrzavanje američkih vojnih inspekcija u okviru sporazuma za kontrolu naoružanja nakon odluke Vašingtona da obustavi vojnu saradnju sa Rusijom, izvestile su ruske agencije po nezvaničnim izvorima.

"Neosnovane pretnje prema Rusiji iz Sjedinjenih Država i NATO zbog njene politike u Ukrajini smatraju se neprijateljskim gestom", rekao je neimenovani zvaničnik i dodao da to može biti razlog za delovanje.

SAD i Evropska unija uvele su sankcije Rusiji kao odgovor na odluku te države da pošalje vojnike na Krim, autonomnu oblast u sastavu Ukrajine.

12:53 Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zatražio je istragu Oebsa oko toga ko stoji iza ubistava iz snajpera desetina ljudi u Kijevu prošlog meseca i rekao da istina više ne može da se "prikriva".

Ove nedelje hakeri su objavili telefonski razgovor između visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i estonskog šefa diplomatije Urmasa Paeta koji je tada rekao da je moguće da su članovi ukrajinske opozicije umešani u te snajperske napade.

"Poslednje informacije o slučaju navodnih snajpera više ne mogu da se kriju", rekao je Lavrov u Moskvi na konferenciji za štampu.

On je rekao da je Rusija predložila Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da sprovede objektivnu istragu ovog slučaja i da će se onda preduzeti nešto da bi se zadovoljila pravda.

"Bilo je suviše laži, korišćenih suviše dugo da se usmeri evropsko javno mnjenje u pogrešnom pravcu, a koje su bile suprotne objektivnim događajima", dodao je Lavrov.

12:34 Ukrajinski zvaničnici optužuju proruske snage za preuzimanje kontrole nad vojnom kancelarijom u krimskom regionalnom centru Simferopolj. Navodno je 100 osoba naoružanih automatskim puškama zaposelo vojnu kancelariju.

To je potvrdio na svojoj Fejsbuk stranici Vladislav Seležnjev direktor medija centra Ministarstva odbrane.

"Oni su stacionirali naoružane ljude na svakom spratu vojne kancelarije za regrutaciju i registraciju", rekao je on, javlja CNN.

11:50 Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tvrdi da Rusija nije odgovorna za krizu u Ukrajini.

11:35 Privremeni ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Deščicja izjavio je da njegova zemlja neće dati Krim i da će učiniti sve što je u njenoj moći da na miran način reši krizu.

"Krim jeste i biće ukrajinska teritorija i nikome ga nećemo dati", rekao je Deščicja na konferenciji za novinare u Kijevu.

Imajući u vidu žrtve koje su pale tokom protesta protiv svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, privremeni šef ukrajinske diplomatije je rekao da nove ukrajinske vlasti čine sve kako bi krizu rešile diplomatskim sredstvima jer je već bilo previše žrtava.

11:27 Predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokušaće po treći put da kroče na Krim. Oni su ranije bili sprečeni od strane proruskih oružanih snaga.

"Ne smemo da dozvolimo da iko strada u konfliktima", rekao je privremeni ministar spoljnih poslova Ukrajine i dodao da neće odgovarati na ruske provokacije.

10:46 Proruski aktivisti ponovo su danas demonstrirali u istočnoj Ukrajini, uporištu svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, nakon što je Moskva zapretila da će prekinuti isporuku gasa toj zemlji.

Aktivisti, koji protestuju 24 sata na Lenjinovom trgu u centru Donjecka, pod sovjetskom zastavom sa zlatnim srpom i čekićem, traže raspisivanje referenduma o nezavisnosti poput referenduma koji se na Krimu održava 16. marta.

"Samo nam Rusija može pomoći da ostvarimo svoja prava! Moramo imati referendum", rekla je učesnica protesta Natalija koja radi u kozmetičkom salonu u Donjecku.

Slični protesti održavaju se i u obližnjim gradovima kao što su Harkov i Dnjepropetrovsk u kojima se takođe govori ruski. Na zgradi vlade u Donjecku vijore se i ruska i ukrajinska zastava nakon što su u nju prošle sedmice upadali i proruski i proevropski gnevni demonstranti, navodi AFP.

Taj grad je bio uporište svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je krajem februrara pobegao u Rusiju.

Rusija je saopštila da je pojačala obezbeđenje baze svoje Crnomorske flote na Krimu i da sarađuje sa lokalnim jedinicama za samoodbranu, ali ne priznaje da je poslala vojno pojačanje na to poluostrvo u Crnom moru.

10:34 Nametnuta vlada u Kijevu zavisna je od desničarskih grupa, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za štampu u Moskvi.

"Takozvana privremena vlada nije samostalna i na veliku žalost zavisi od radikalnih nacionalista, koji su izvršili vojni udar. Zapad je veoma dobro informisan o tome šta oni predstavljaju, ali iz političkih razloga pokušava da zabašuri tu činjenicu", rekao je Lavrov.

10:29 Rusija je otvorena za "pošten, ravnopravan" dijalog sa drugim državama o krizi u Ukrajini, izajvio je danas minsitar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"Otvoreni smo za pošten, ravnopravan i objektivan dijalog sa stranim partnerima da bismo pronašli način da pomognemo Ukrajini da izađe iz krize", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle susreta sa sefom diplomatije Tadžikistana Sirodžidinom Aslovom.

On je rekao da dijalog treba da bude pošten, bez pokušaja da se Rusija prikaže kao strana u sukobu.

10:21 Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen izjavio je da Severnoatlantska alijansa neće razmeštati svoje trupe u Ukrajini.

10:10Izgleda da je Putin bio "duboko zamrznut" od okončanja hladnog rata i u Ukrajini primenjuje zastareli KGB mentalitet, izjavio je danas zamenik britanskog premijera Nik Kleg. On je rekao da Putin primenjuje "podele i svađe iz prošlosti na današnje probleme".

09:47 Oko 300.000 pripadnika muslimanske manjine turskog porekla na Krimu, krimskih Tatara, ne želi da se Krim otcepi od Ukrajine i ukazuje na njihov veliki strah od ruske intervencije i da zato traže pomoć Turske

09:30 Proruski vojnici postavili su betonski zid i minsko polje prema kontinentalnom delu Ukrajine u mestu Čongara na granici Krimskog poluostrva. Vašington procenjuje da je oko 20 hiljada ruskih vojnika na Krimu, dok Ukrajina tvrdi da ih ima čak 30 hiljada.

09:17 Grupa naoružanih ljudi, za koje izveštač agencije Rojters pretpostavlja da su Rusi, povukla se iz ukrajinske baze protivraketne odbrane u Sevastopolju, koju je prethodno zauzela zaletevši se u nju kamionom, javio je BBC.

Dopisnik britanskog javnog servisa je ispred baze video dva kamiona koja pripadaju ruskoj Crnomorskoj floti, okružena naoružanim ljudima.Veruje se da tokom incidenta nije ispaljen nijedan metak, a napadači i kamioni su navodno napustili bazu nakon pregovora sa ukrajinskim vojnicima, kojih je u trenutku upada naoružanih ljudi u bazi bilo stotinjak.

08:56 Veliki proruski protest najavljen je za danas u Donjecku, uporištu smenjenog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča na istoku Ukrajine, kod granice s Rusijom.

Ukrajinska policija izbacila je pre dva dana proruske demonstrante iz zgrade lokalne vlade i privela 27 osoba. Međutim, oko 100 demonstranata i dalje blokira zgradu, koju su još u ponedeljak zauzeli, zahtevajući približavanje Ukrajine Moskvi.

Vlasti su u sredu preuzele kontrolu nad zgradom i evakuisali je pod izgovorom da se radi o pretnji bombom, ali su je demonstranti nekoliko sati kasnije ponovo zauzeli. Svaki put kada su zauzeli zgradu u kojoj je sedište guvernera, proruski demonstranti su kačili rusku umesto ukrajinske zastave. Oni su imenovali i sopstvenog guvernera Pavela Gubareva, ne prihvatajući Sergeja Taruta koga su imenovale nove proevropske vlasti u Kijevu. Ukrajinsko tužilaštvo je najavilo otvaranje istrage protiv Gubareva za "narušavanje teritorijalnog integriteta".

08:35Obama i Merkelova su se "složili da Rusija treba da povuče snage, dozvoli dolazak međunarodnih posmatrača na Krim i podrži slobodne i fer predsedničke izbore u Ukrajini u maju", navedeno je u saopštenju Bele kuće koje prenose agencije.

"Oni su razgovarali o potrebi da Rusija što pre pristane na formiranje kontakt grupe koja će voditi direktne pregovore između Ukrajine i Rusije u cilju smirivanja situacije i ponovnog uspostavljanja teritorijalnog integriteta Ukrajine", dodala je Bela kuća.

Lideri su ponovo istakli veliku zabrinutost zbog toga što Rusija jasno krši međunarodno pravo vojnom intervencijom u Ukrajini, zaključuje se u saopštenju.

Zapad je upozorio da će uvesti sankcije Moskvi zbog postupaka na Krimu, gde su proruske naoružane grupe sprečile dolazak stranih posmatrača koji treba da smire tenzije na tom poluautonomnom poluostrvu u Crnom moru.

08:16 Kina je danas pozvala na mir i uzdržanost u vezi ukrajinske krize, istakavši da to pitanje treba da se reši putem pregovora i političkih sredstava.

Ministar inostranih poslova Kine Vang Ji zatražio je od svih starna da imaju na umu fundamentalne interese svih etničkih zajednica u Ukrajini i interese regionalnog mira i stabilnosti, preneo je Rojters.

Kina je saopštila da se neće mešati u ono što smatra unutrašnjim pitanjem i da poštuje odluke ukrajinskog naroda.

"Sada je prioritet da se ostvare mir i uzdržanost i spreči buduća eskalacija situacije", rekao je Vang na konferenciji za novinare.

On je rekao da je za žaljenje što je situacija u Ukrajini dospela u sadašnju situaciju , ali da nije slučajno što je tako i dodao da iza Ukrajine stoji kompleksna istorija i konfliktni interesi.Vang je naveo da Kina ima "pravedan i objektivan stav" o situaciji u Ukrajini i da se zalaže da sve strane kroz dijalog i konsultacije dođu do političkog rešenja krize.On je istakao i da Kina želi da nastavi "prijateljsku saradsnju" sa Ukrajinom poštujući njenu nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet.