Trg nezavisnosti u ukrajinskoj prestonici Kijevu, gde su se sredinom februara vodile krvave borbe, potpuno je razrušen, a na njemu još žive aktivisti
Ukrajinac Taras: Pobeđujemo, ali ja se ne osećam kao pobednik! Autor: Nemanja Pančić

KIJEV - Ratna zona.
Trg nezavisnosti ili Majdan u ukrajinskoj prestonici Kijevu izgleda kao naselje iz nekog postapokaliptičnog filma. Na delovima trga postavljene su barikade od automobilskih guma, ojačane drvetom i metalom, dok u šatorima kraj njih borave hiljade ljudi.

Previše mrtvih

Miris paljevine oseća se svuda, što zbog spaljene zgrade sindikata u samom centru grada, što zbog priručnih kuhinja napravljenih za one koji su na trgu već mesecima. Pored barikada postavljeni su redovi cveća, kraj kojih gore sveće. Sve to u čast heroja Ukrajine, kako je narod prozvao demonstrante stradale u sukobima s policijom sredinom februara. Iako je Viktor Janukovič otišao, oni ne odustaju.

- Ovde sam i dan i noć, već tri meseca. Janukovič je pobegao, ali preti nam nova opasnost - Krim svakog trenutka mogu da napadnu - kaže Vladimir iz Lavova i dodaje da se protiv režima borio i pre devet godina.

- Prvih mesec i po bio sam u zgradi sindikata, ovoj spaljenoj zgradi. Otkad je izgorela, tu sam, na ulici - kaže Vladimir dok jede supu koju mu je u plastičnoj čaši donela devojka u ukrajinskoj nošnji.

- Kad je zapaljena zgrada, mnogo ljudi oko mene je poginulo. Previše njih. Bio je to pravi pakao. Samo pukom srećom smo moji najbliži drugovi i ja uspeli da preživimo - priča Vladimir.
Između njegove i naredne barikade na Majdanu stoje dva spaljena i na stranu prevrnuta autobusa.

Svi u strahu

I Taras Zjatnik stigao je iz Lavova, i to još u decembru.
- Političari žele da nas kontrolišu. Zbog toga moramo da budemo ovde. Ne smemo da odustanemo. Previše ljudi je stradalo da bismo to dozvolili - jasan je Taras.
On objašnjava da borba tek počinje.
- Pobeđujemo, ali se, iskreno, ne osećam kao pobednik - kaže on.
Taras objašnjava da sve može da razume, ali ne i ponašanje ruskog predsednika Vladimira Putina.

- Imam prijatelje u Rusiji i čuo sam se s njima. Ni njima nije jasno šta on radi. Najgore je na Krimu. Pre dva dana čuo sam se s rodbinom odande, svi su uplašeni. Ne znaju čak ni da li su Rusi koji su na Krimu turisti ili vojnici - priča Taras.

Nenarodna vlast

- Ovde sam zbog vlasti koja je uništila ljude. Nisam član nijedne partije, sam sam došao kad sam video kako krše naša prava, guše slobode, a ovde ću biti do oslobođenja Kijeva, srca Ukrajine - kaže Andrij iz Zaporožja.

Prema njegovim rečima, život na barikadama nije težak. U šatorima u samom srcu Majdana napravljene su priručne kuhinje, u kojima stare kuvarice spremaju tradicionalna jela. U nekim od šatora su i televizori, kako bi se gledale vesti.