Da li bih ponovo učinio isto? Naravno, da. Zakleo sam se da ću štititi Ustav ali je on kršen u ogromnim razmerama, rekao je Snouden

MOSKVA/OSTIN- Nekadašnji saradnik američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Edvard Snouden izjavio je danas da ne žali zbog toga što je obnarodovao podatke o masovnim programima za nadzor, ističući da je to podstaklo javne debate o špijuniranju i prikupljanju podataka.

"Da li bih ponovo učinio isto? Naravno, da. Zakleo sam se da ću štititi Ustav ali je on kršen u ogromnim razmerama", rekao je Snouden učestvujući video-linkom u radu festivala "Jug-Jugozapad" (South by Southwest, SXSW Interactive), posvećenog internetu, visokoj tehnologiji i filmu, koji se održava u Ostinu u američkoj državi Teksas.

Naglašavajući da je neophodna društvena kontrola prikupljanja i čuvanja personalnih podataka, američki programer rekao je da su "potrebni ljudi kojima društvo veruje, zaštitnici građanski prava".

"Potrebni su oni koji će pratiti aktivnosti Kongresa. Ukoliko ne ograničimo aktivnosti NSA, međunarodna zajednica će pratiti njen primer", rekao je Snouden.

Prema njegovim rečima, program globalnog praćenja naneo je SAD-u više štete, nego koristi.

Snouden je rekao da su čelnik NSA Kit Aleksander i njegov prethodnik Majkl Hejden dopustili velike greške u radu Agencije.

"Imali smo ogromne obaveštajne propuste nadzirući sve korisnike različitih sredstava komunikacije odjednom, umesto konkretne osumnjičene", rekao je Snouden, koji je posle objavljenih poverljivih materijala dobio privremeni azil u Rusiji.

"Jedna od teškoća, koju imaju organizatori masovnog praćenja, nije sakupljanje informacija, već njeno tumačenje, analiza", smatra on.

Prema Snoudenovom mišljenju, organizatori terorističkog akta u Bostonu mogli su biti zadržani uz pomoć tradicionalnih metoda kontrole, ali umesto da "prate osumnjičene, specijalne službe su pratile sve redom", rekao je Snouden.

Programer je još jednom upozorio američke državljane da bez pouzdane zaštite podataka niko ne može da bude bezbedan i potrebno je da korisnici češće koriste sisteme šifrovanja pri radu sa podacima.

Snouden je rekao da tzv. end-to-end enkripcija (od pošiljaoca do primaoca) onemogućava masovno praćenje.

"Vlasti SAD do sada ne znaju koje sam informacije ja predao novinarima, zahvaljujući šifrovanju", rekao je on.

Dijalog sa predstavnicima Američke unije za zaštitu građanskih sloboda (American Civil Liberties Union) sa Snoudenom vodio je američki aktivista za zaštitu ljudskih prava Kristofer Sogojan.

Frans pres preneo je da je jedno od pitanja stiglo preko "tvitera" od Tima Bernersa Lija, kreatora World Vajd Veba (World Wide Web) i "oca interneta", koji je zahvalio Snoudenu i pitao kako se obaveštajni sistem nadzora može načiniti odgovornijim.

Snouden je rekao da je "ključni faktor odgovornost" i da je potrebno kontrolisati Kongres jer je propustio da na odgovarajući način nadzire NSA.

"Ne možemo imati zvaničnike koji mogu da lažu Kongresu a da se ne suoče ni sa kakvim posledicama (...) Potrebni su nam kontrolori Kongresa", rekao je on a prenela je francuska novinska agencija.

"Bez obzira na ono što se meni desilo, ovo je nešto što imamo pravo da znamo", rekao je Snouden.

Bivši saradnik NSA i CIA je letos predao "Vašington postu" i "Gardijanu" niz tajnih materijala o programima američkih i britanskih službi za elektronsko praćenje, posle čega je pobegao iz SAD, gde je optužen za kršenje zakona o tajnosti informacija koje se odnose na nacionalnu odbranu.

Snouden ima privremeni azil u Rusiji do 1. avgusta 2014. godine.