Ovako je Austrougarska objavila rat Srbiji

BEČ - Užasi rata nikome nisu dobro doneli.
Austrijski predsednik Hajnc Fišer (Heinz Fischer) sinoć je u raskošnoj sali Austrijske nacionalne biblioteke otvorio izložbu "Mojim narodima!". To je najveća specijalna izložba postavljena u austrijskom glavnom gradu povodom 100. godišnjice Prvog svetskog rata i biće otvorena do 2. novembra ove godine.

Naravno, ovakva izložba ne može da prođe bez pominjanja Srbije - i sam naslov izložba je dobila po austrougarskom, carskom manifestu, kojim car "svojim narodima" objašnjava zašto je objavio rat Srbiji.

Originalni plakati

Tačno mesec nakon Sarajevskog atentata Austrougarska je objavila rat Srbiji. Carevina dinastije Habzburg bila je uverena da će u brzom ratnom pohodu da kazni Srbiju, vojnički je porazi i onemogući je u daljem antihabzburškom delovanju u Bosni. Međutim, iz ovog konflikta nastao je Prvi svetski rat. U austrougarsko-srpski konflikt odmah su se ubacile najveće evropske sile: Nemačka, Rusija, Francuska, Engleska, Italija, kasnije Japan i SAD.

Na izložbi ćemo videti mnoge originalne plakate i druge dokumente koji svedoče o 1914. i Prvom svetskom ratu. Austrijska nacionalna biblioteka ima ogromnu zbirku na ovu temu i nije joj bilo teško da napravi zanimljivu izložbu. Odmah po početku rata tadašnja Dvorska biblioteka počela je da sakuplja i čuva dokumente o ratu. Do 1918. ova kolekcija narasla je na 52.000 plakata, muzičko-notnih zapisa, literarnih rukopisa, dopisnica, ratnih dnevnika i raznih drugih objekata. Posle rata u zbirku je ušlo i 38.000 fotografija.

Užasna realnost

Izložbu je postavio poznati istoričar, prof. dr Manfrid Rauhenštajner (Manfred Rauchensteiner), koji je dugo godina bio i direktor Vojnoistorijskog muzeja u Beču, u kojem se, među ostalim, čuva automobil koji je metkom probušio Gavrilo Princip, kao i krvava uniforma Franje Ferdinanda. Rauhenštajner, međutim, nije izložbom ilustrovao tok rata na frontovima, nego je pokušao publici da predstavi užas rata i velike poteškoće koje je doneo stanovništvu, daleko od frontova.

Posle ushićenosti na početku rata, usledilo je otrežnjenje, porazi, milioni vojnika u rovovima, ulazak Italije u rat. "Bog će kazniti Englesku i uništiti Italiju!", čitamo na jednom plakatu. Izložba pokazuje i novu društvenu ulogu žena tokom rata, koje su morale da zamene milione muškaraca regrutovanih za front.

Ratna propaganda

Žene su morale da se brinu i kako da prehrane decu i sebe u sve većoj oskudici. Deca su pritom bila indoktrinirana ratnim igrama, slagalicama s vojnom tematikom... Izložba oslikava i ulogu propagande u ratu: pokazuje kakve su bile patriotske priredbe, marševi, plakati, igrani filmove, koji glorifikuju rat i neupitno najavljuju pobedu nad mrskim neprijateljima... Ipak, i propaganda je morala na kraju da kapitulira pred realnošću. Na kraju izložbe vidimo dokumenat kojima car Karlo I, naslednik Franje Josifa, objavljuje da se odriče bilo kakve uloge u državnim poslovima.

Rauhenštajner je ponosan što je na kraju debelog kataloga izložbe uspeo da sakupi tekstove 12 književnika iz država ovog dela Evrope. Među njima je i Dragan Velikić, srpski pisac, koji je bio i ambasador Srbije u Austriji. Na kraju svog priloga o stogodišnjici početka Prvog svetskog rata Velikić piše da će rane i ožiljci ovog rata zaceliti kada u Srbiji Gavrilo Princip prestane da se smatra isključivo junakom i patriotom, a u Austriji ubicom.