U Vašingtonu je "opšte mišljenje da je Krim verovatno izgubljen i da predsednik Barak Obama nema drugog izbora već da oko ostatka Ukrajine utvrdi 'crvenu liniju' " pred akcijom Rusije

PARIZ - Predsednik Amerike Barak Obama, piše "Mond", naravno neće upotrebiti izraz "crvena linija" jer se dovoljno opekao na slučaju Sirije. Pariski list primećuje da su, međutim, i Obama i ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koga je američki predsednik primio u sredu, "ostavili otvorena vrata za rešenje pregovorima" kroz promene ustava i izbore u Ukrajini, iako je Obama upozorio da se "to teško može ostvariti kad je puščana cev uperena na slepoočnicu".

Nedeljni referendum o otcepljenju Krima se i u Vašingtonu i u Evropskoj uniji smatra svršenim činom, ali se ipak daju izvesne šanse da američki državni sekretar Džon Keri sutra u Londonu u susretu s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom izdejstvuje diplomatsko rešenje na temelju predloga koji su Sjedinjene Američke Države i EU zajednički uputili Moskvi.

Okosnica tog predloga je "kontakt-grupa" za nagodbi oko statusa Krima, verovatno uz kulturnu i druge vrste šire autonomije za "proruski" istočni deo Ukrajine, pod uslovom da Moskva već sad ne posegne za aneksijom Krima Rusiji.

Svi u Evropskoj uniji naglašavaju da, čak i ako dođe do bitnog pogoršanja odnosa Evrope i Rusije, niko ne želi rat i tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da za Ukrajinu nema vojnog rešenja, iako je američki ministar odbrane Čak Hegel rekao da su "sva sredstva moguća". "Mond" navodi mišljenje bivšeg američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da "Krim jeste izgubljen".

Ali Gejts kao da ukazuje na "tihu crvenu liniju" kada podvlači da "naša strategija mora biti da se suprotstavimo dugoročnoj strategiji Putina o ponovnom stavljanju drugih država pod nadzor Moskve".

"Drugo rašireno mišljenje među onima koji su realni", dodaje pariski dnevnik, jeste "finlandizacija Ukrajine", odnosno Ukrajina kao neutralna evropska tampon-država što Vašingtonu predlažu bivši najviši američki zvaničnici Zbignjev Bžežinski, Henri Kisindžer i drugi.

U EU je i dalje uočljiva podela u stavovima na pretežno "stare članice" - Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju koje su za odlučnu, ali staloženu politiku prema Moskvi i zbog velikih investicija, prisustva svojih kompanija na ruskom tržištu, trgovine vredne 360 milijardi evra, dragocenih isporuka ruskog gasa, novca koje mnoge ruske firme drže u bankama u Londonu i drugim evropskim finansijskim središtima.

"Nove zemlje" EU, a naročito Poljska i baltičke države, zahtevaju mnogo oštrije poteze, a Evropski parlament je danas delom uvažio njihove zahteve naglasivši u rezoluciji da akcija Moskve na Krimu "ugrožava bezbednost EU".

U ponedeljak će, kada se već bude znao ishod referenduma na Krimu, ministri inostranih poslova EU oceniti da li je Moskva učinila korake ka smanjivanju zategnutosti i, shodno tome, odlučiti hoće li uvesti dodatne sankcije, što sprema i Vašington.

Reč je o zabrani viza i zamrzavanju imovine dvanaestak ruskih zvaničnika za koje se smatra da su najviše uticali na "rusku okupaciju Krima", kako se to navodi u izvorima EU u Briselu.

Evropski parlament je zatražio da, u tom slučaju, EU obustavi isporuke savremene tehnologije i oružja Moskvi i "preduzme mere protiv ruskih kompanija, naročito u sektoru energije" što bi u prvom redu bio Gasprom.

Ruska Duma je upozorila da će u tom slučaju zavesti uzvratne sankcije i konfiskovati sredstva evropskih i američkih kompanija koje posluju u Rusiji. Teško pogoršavanje sveukupnih odnosa Rusije i Zapada je krajnje zabrinulo i američke i evropske kompanije koje posluju u Rusiji i čelnici tih firmi već vrše pritisak na vlade da dobro odmere štetu koju bi svi pretrpeli.

Francuska je u kritici Moskve bliska Vašingtonu, ali je saopšteno da situacija oko Ukrajine neće sprečiti isporuku dva velika vojna broda čiju izgradnju upravo dovršava jedno francusko brodogradilište.