Dok se Rusi vesele zbog glasanja, etnička manjina strahuje za svoju budućnost. Oni su 1945. zbog saradnje s nacistima proterani sa Krima, ali su kasnije vraćeni. Tatari neće izaći na birališta, na kojima se odlučuje o otcepljenju

SIMFEROPOLJ - Iščekivanje.
Dok Rusi na Krimu sa radošću čekaju današnji referendum, mnogo je onih koji se tog glasanja plaše. Među njima su krimski Tatari, koji su ranije zbog saradnje s nacistima proterivani s poluostrva, pa se plaše da se taj scenario ne ponovi kad Krim postane deo Ruske Federacije.

Obećanja s Majdana

- Više od tri meseca pratili smo šta se dešava na Majdanu. Mislili smo da je Majdan istina i da se svi bore protiv korupcije i nepravde, a onda nas je, umesto hepienda, dočekala surova stvarnost. Počele su da se dešavaju loše stvari. Pojavili su se ekstremisti - priča Ibrahim Umerov iz Simferopolja.

To je, dodaje, svima donelo probleme. Zbog toga su se na Krimu i pojavili ruski vojnici.
- Kažu da su došli da nas zaštite, ali mi ne znamo od koga. Referendum bojkotujemo, pa se plašimo - priča Umerov.

On dodaje da probleme očekuju. Tome ih je naučila istorija.
- S Krima smo već deportovani 1944. i tek pre 20 godina smo se vratili i ponovo počeli da gradimo život. Mi nemamo drugu domovinu osim Krima - objašnjava Ibrahim i dodaje da se mogu očekivati sukobi.
- Krim je okupiran! Svuda su ruski vojnici i kozaci, a ukrajinska vojska ne može da nam pomogne. Samo NATO može - kaže Ibrahim.

U tatarskom naselju na obodu Simferopolja jasno je da se oseća tenzija. Male kuće spaja put bez asfalta na koji kao da niko ne sme da izađe.
Abdulmejit Jakubov kaže da svi krimski Tatari bojkotuju referendum.

Tenzije u vazduhu

Njegov komšija Timur kaže da se ne plaši, ali da se u vazduhu oseća tenzija.
- Kozaci i ruski vojnici su zasad naši gosti, ali ako nas napadnu, više to neće biti. Ako ubiju nekog, postaće naši neprijatelji i zato će se oni više plašiti nas nego mi njih - naglašava on.

tatari-nato-ukrajina-rusija.jpg
Kurir štampano 

tatari-nato-ukrajina-rusija.jpg
Kurir štampano 

tatari-nato-ukrajina-rusija.jpg
Kurir štampano 

Ukrajinski desničari ubili troje proruskih aktivista u Harkovu

Sukobi su izbili u noći između petka i subote u gradu Harkovu na istoku Ukrajine kad su naoružani ekstremisti iz Desnog sektora, ukrajinske ultranacionalističke organizacije, napali proruske simpatizere i uzeli nekoliko njih kao taoce, a u okršajima je ubijeno troje ljudi, dok je najmanje petoro povređeno.

Desničari su se s taocima, među kojima su bila dvojica proruskih simpatizera i jedan policajac, u jednom trenutku zabarikadirali u štabu svoje partije, odakle su na okupljene ljude pucali i bacali šok-bombe i Molotovljeve koktele, a u oslobodilačkoj akciji koja je usledila policija je uspela da izbavi zarobljene i uhapsi 30 ekstremista.

Inače, ukrajinska nacionalistička organizacija Desni sektor odgovorna je za najkrvavije sukobe koji su se dogodili tokom protesta na Trgu nezavisnosti u Kijevu. Za vođom te grupe Dmitrijem Jarošem raspisana je međunarodna poternica.

Restrikcije
NE PLAŠE SE NESTANKA STRUJE

Ibrahim Umerov kaže da je čuo da postoji mogućnost da Ukrajina isključi snabdevanje vodom, strujom i gasom, ali ne veruje da će se to dogoditi.
- Ukoliko to urade, to će ruska strana iskoristiti u svoju korist. Ali ne verujem da će ukrajinska vlada uraditi išta protiv stanovnika Krima - priča on.