Aktivisti za zaštitu dečjih prava i protiv šverca ljudi primetili su da tužioci u BiH oklevaju da istraže i osude dogovorene brakove

BIH - Mada je prisilni brak jedna vrsta trgovine ljudima, prema podacima UNICEF, šest odsto žena u Bosni i Hercegovini, mahom maloletnica, stupilo je u ovakav vid braka, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

U izveštaju je precizirano da u dogovorene brakove najčešće stupaju žene romske populacije.

"Aktivisti za zaštitu dečjih prava i protiv šverca ljudi primetili su da tužioci u BiH oklevaju da istraže i osude dogovorene brakove romskih maloletnika, prvadajući se da su ti brakovi njihov način života", ukazuje na problem Stejt department i dodaje da vlasti u BiH nemaju nikakve programe ciljane na smanjenje ugovorenih brakova.

Iz Tužilaštva BiH, pak, tvrde da ova oblast nikada nije bila u njihovoj nadležnosti, već da su predmeti koji se odnose na brakove maloletnih osoba isključivo u nadležnosti entitetskih pravosudnih institucija. Stručni saradnik za odnose s javnošću ombudsmana za decu Republike Srpske Vesna Popović navela je da svi maloletnički brakovi dovode do povrede njihovih osnovnih prava, pre svega prava na nesmetan psihofizički razvoj i prava na zaštitu zdravlja i obrazovanje.

"A ako su ti brakovi pod prisilom i dogovoreni, onda je to dodatno ugrožavanje elementarnih prava dece i nasilje je nad decom najgoreg oblika", istakla je Popovićeva.

Ona navodi i da prema Porodičnom zakonu RS maloletna osoba ne može da stupi u brak i da zakon samo izuzetno ostavlja tu mogućnost, odnosno sud može da dozvoli brak osobi starijoj od 16 godina ukoliko je telesno i duševno sposobna za vršenje prava i dužnosti koji iz braka proizlaze.

Pri tome se uvek traži i mišljenje Centra za socijalni rad, objašnjava Popovićeva i naglašava da"dobrobit deteta od 14 ili 15 godina ne može biti brak bez obzira na to što neki to pokušavaju da pravdaju time "da se dobro udala".