EKSKLUZIVNO Oficir iz baze Belbek
Ukrajinski poručnik za Kurir: Kijev nas je napustio, a nas zovu izdajnicima
Andrej, koji strahuje za život, kaže da je njega i drugove zemlja ostavila na cedilu nakon što su Rusi osvojili poslednje uporište Ukrajinaca na Krimu
SEVASTOPOLJ - Očajni.
Nove ukrajinske vlasti ostavile su nas na cedilu, a sve nas su proglasili izdajnicima. To je razlog što više ne mogu i ne želim da se vratim u Ukrajinu, priča stariji poručnik Andrej, jedan od vojnika iz baze Belbek.
Ponosan na zemlju
On ne želi da se slika, niti da kaže prezime jer je već imao previše problema. Ipak, to ga ne sprečava da po naselju kraj baze šeta odeven u trenerku s natpisom „Ukrajina“.
- Ne plašim se. Ne želim da je skinem. Ona je poklon. I na nju sam ponosan. Nisam ponosan na ponašanje ukrajinskih vlasti - priča stariji poručnik Andrej.
Kako objašnjava, on nije jedini koji ima problema zbog svega što se desilo u bazi.
- Moja majka živi u Zaporožju i kad je počeo haos na Krimu, još 27. februara, nju su posetili sumnjivi ljudi da joj kažu da sam ja izdajnik zemlje, da sam se prodao. Zamislite. A ja sam svojim telom branio kasarnu. Stao sam pred borbena vozila i snajperiste da čuvam zemlju. Dan kasnije dobio sam i telegram od ministra odbrane koji mi kaže da sam izdajnik - priča Andrej.
To ga je mnogo povredilo.
- Ne osećam se kao izdajnik. Branio sam aerodrom dokle god je to bilo moguće. I u svom tom haosu u napadu i pucnjavi mogao sam i da poginem - kaže on.
Šta ga sad očekuje, nije siguran.
- Svi čekamo da vidimo šta će Rusi da nam ponude. Znam samo jedno - ne napuštam Krim i ne vraćam se u Ukrajinu - priča Andrej.
Sablasni mir
Dan posle obračuna ruskih i ukrajinskih trupa u Belbeku i oko baze sve deluje mirno. Sablasno mirno. Ulaz u bazu, na kojem se sad vijori ruska zastava, čuvaju vojnici bez oznaka, ali većina njih više ne nosi maske. Ipak, ne dozvoljavaju prilaz nikom ko nema vojnu propusnicu, a posebno ne novinarima.
- Naredba je da oteramo novinare. Nije važno da li su iz Srbije ili sa Zapada i da li pišu istinu ili ne. Nema novinara - viče jedan od njih dok čvrsto drži pušku.
Da je dan ranije na ovom mestu bio potpuni haos i da su oklopna vozila uletela kroz kapiju baze, vidi se samo po ulubljenju na vratima.
- Prisustvovao sam svemu što se dešavalo. Rusi su probili kapiju, pucali su na Ukrajince i samo su zauzeli bazu. Ukrajinski vojnici ispunili su svoju dužnost. Sad je većina rešila da ostane ovde jer su tu živeli godinama, ali njihova sudbina zavisi od političara. Meni je najstrašnije što smo ovde svi zajedno živeli godinama, a sad odjednom mnogi te ukrajinske vojnike smatraju neprijateljima. A oni nisu neprijatelji. Rusi i Ukrajinci dele istu krv i ne smeju da budu neprijatelji - objašnjava meštanin Oved.
Specijalni izveštači iz Ukrajine
Andrija Ivanović
Nemanja Pančić
Nove ukrajinske vlasti ostavile su nas na cedilu, a sve nas su proglasili izdajnicima. To je razlog što više ne mogu i ne želim da se vratim u Ukrajinu, priča stariji poručnik Andrej, jedan od vojnika iz baze Belbek.
Ponosan na zemlju
On ne želi da se slika, niti da kaže prezime jer je već imao previše problema. Ipak, to ga ne sprečava da po naselju kraj baze šeta odeven u trenerku s natpisom „Ukrajina“.
- Ne plašim se. Ne želim da je skinem. Ona je poklon. I na nju sam ponosan. Nisam ponosan na ponašanje ukrajinskih vlasti - priča stariji poručnik Andrej.
Kako objašnjava, on nije jedini koji ima problema zbog svega što se desilo u bazi.
- Moja majka živi u Zaporožju i kad je počeo haos na Krimu, još 27. februara, nju su posetili sumnjivi ljudi da joj kažu da sam ja izdajnik zemlje, da sam se prodao. Zamislite. A ja sam svojim telom branio kasarnu. Stao sam pred borbena vozila i snajperiste da čuvam zemlju. Dan kasnije dobio sam i telegram od ministra odbrane koji mi kaže da sam izdajnik - priča Andrej.
To ga je mnogo povredilo.
- Ne osećam se kao izdajnik. Branio sam aerodrom dokle god je to bilo moguće. I u svom tom haosu u napadu i pucnjavi mogao sam i da poginem - kaže on.
Šta ga sad očekuje, nije siguran.
- Svi čekamo da vidimo šta će Rusi da nam ponude. Znam samo jedno - ne napuštam Krim i ne vraćam se u Ukrajinu - priča Andrej.
Sablasni mir
Dan posle obračuna ruskih i ukrajinskih trupa u Belbeku i oko baze sve deluje mirno. Sablasno mirno. Ulaz u bazu, na kojem se sad vijori ruska zastava, čuvaju vojnici bez oznaka, ali većina njih više ne nosi maske. Ipak, ne dozvoljavaju prilaz nikom ko nema vojnu propusnicu, a posebno ne novinarima.
- Naredba je da oteramo novinare. Nije važno da li su iz Srbije ili sa Zapada i da li pišu istinu ili ne. Nema novinara - viče jedan od njih dok čvrsto drži pušku.
Da je dan ranije na ovom mestu bio potpuni haos i da su oklopna vozila uletela kroz kapiju baze, vidi se samo po ulubljenju na vratima.
- Prisustvovao sam svemu što se dešavalo. Rusi su probili kapiju, pucali su na Ukrajince i samo su zauzeli bazu. Ukrajinski vojnici ispunili su svoju dužnost. Sad je većina rešila da ostane ovde jer su tu živeli godinama, ali njihova sudbina zavisi od političara. Meni je najstrašnije što smo ovde svi zajedno živeli godinama, a sad odjednom mnogi te ukrajinske vojnike smatraju neprijateljima. A oni nisu neprijatelji. Rusi i Ukrajinci dele istu krv i ne smeju da budu neprijatelji - objašnjava meštanin Oved.
Specijalni izveštači iz Ukrajine
Andrija Ivanović
Nemanja Pančić
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)