Džef Del, stručnjak za Univerziteta u Kvinslendu kaže da ako se crne kutije pronađu, to će biti najteža potraga koja je uspešno izvedena. "Mi ne tražimo iglu u plastu sena, već pokušavamo da utvrdimo gde se to seno nalazi, rekao je on

KANBERA - Zbog činjenice da nijedan deo malezijskog aviona MH 370 nestalog pre 17 dana još nije pronađen kao i da ne postoje bilo kakve indicije šta se sa njim dogodilo, istraživači kažu da je ovo najkomplikovanija potraga za jednim avionom.

Neki delovi aviona se možda nalaze na dubini 3.500 metara u okeanu, a neke su morske struje odnele stotinama kilometara na razne strane.

Posao pronalaženja delova aviona, a naročito crnih kutija koje će pomoći da se otkrije šta se dogodilo sa malezijskim avionom je izazov bez presedana, piše AP i podseća da je istraživačima trebalo dve godine da pronađu crnu kutiju aviona Er Frans koji je pao u Atlantik 2009. godine iako su imali mnogo više informacija nego sada.

"Iako je to bila najveća i najkomplikovanija potraga za jednim avionom ikad izvedena u okeanu, ona se vodila u relativno jasno definisanoj oblasti u poređenju sa ovom današnjom", kaže Dejvid Merns, američki stručnjak za podvodno istraživanje olupina koji je savetovao britanske i francuske istraživače u slučaju nestalog Er Fransa.

Malezija je saopštila da se prostor potrage za nestalim avionom sužava na oko 870.000 kvadratnih kilometara i da se, na osnovu analize satelitskih snimaka došlo do zaključka da je avion pao u Indijski okean 2.500 kilometara jugozapadno od grada Perta na obali Australije kao i da svih 239 ljudi putnika i članova posade nije živo.

Sateliti i avioni su primetili neke objekte u vodi, velike i male, ali nema potvrda da potiču od nestalog Boinga 777-200.

Džef Del, stručnjak za Univerziteta u Kvinslendu kaže da ako se crne kutije pronađu, to će biti najteža potraga koja je uspešno izvedena.

"Mi ne tražimo iglu u plastu sena, već pokušavamo da utvrdimo gde se to seno nalazi", rekao je on i dodao da je zbog toga neophodno pronaći makar jedan delić aviona koji bi onda omogućio okeanografima da pronađu mesto gde su ostaci što bi u kombinaciji sa podacima o kursu aviona moglo da dovede do lociranja mesta gde se avion srušion.

"Ako imate ideju o putanji aviona na osnovu satelitskih podataka, onda na osnovu najboljih pretpostavki, treba da locirate mesto gde bi delovi aviona izronili iz vode imajući u vidu smer struje i vetra", kaže Del.

"I tamo gde se te dve putanje seku to bi mogla da bude vaša početna tačka, ali može biti mnogo, mnogo odstupanja, procena i tolerancije u obe ove staze, tako da ta tačka može biti nekoliko stotina kilometara daleko od pretpostavljene", dodaje on.

Zadatak istraživača postaje svakim danom sve teži jer struje nose olupinu, smatra Erik van Sebil, okeanograf sa Univerziteta Nju Saut Vels u Sidneju navodeći da nepredvidivost morskih struja može da raznese delove do tačaka koje su međusobno udaljene više stotina kilometara.

Dodatan problem predstavljaju vremenski uslovi zbog čega je potraga bila suspendovana 24 časa, navodi AP.

U potrazi za malezijskim avionom učestvuju brodovi i avioni SAD, Kine, Japana, Australije, Novog Zelanda i Južne Koreje.