UŽIVO DAN 38: Ukrajina traži gas, Evropa ćuti - neonacisti jurišali na parlament

Ukrajinci upozorili EU da bi tranzit ruskog gasa u zapadnoevropske države uskoro mogao da bude zaustavljen. Pripadnici Desnog sektora blokirali su večeras ulaz ukrajinskog parlamenta, zahtevajući ostavku ministra unutrašniih poslova Avakova.

Dok Ukrajinci upozoravaju Evropsku uniju da nemaju još puno vremena da se dovore oko isporuke gasa, sa druge strane predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da u ovom trenutku EU nije spremna da krene u proceduru prijema Ukrajine.

Današnji dan u Ukrajini, obeležio je i juriš stotine aktivista Desnog sektora na zgradu parlamenta u Kijevu, zahtevajući ostavku ministra unustrašnjih poslova Arsena Avakova, kojeg krive za smrt Muzičkog. Uz parole "revolucija" i "napolje Avakov", neonacisti su blokirali glavni ulaz Vrhovne Rade i polomili stakla na ulaznim vratima parlamenta. Oni su se razišli nakon sat vremena, a poslanici su obećali da će sutra na sednici parlamenta predložiti ostavku ministra policije.

Najveći utisak, ostavilo je glasanje Generalne skupštine UN, koja je usvojila rezoluciju kojom je potvrđen teritorijalni integritet te države, a referendum o otcepljenju Krima, koji je prethodio pripajanju tog poluostrva Rusiji, proglašen je nezakonitim. Za je glasalo 100 članica, protiv 11, a uzdržanih 58 članica. Više od polovine od ukupno 193 članica UN je glasalo za, što je mnogo više nego što su analitčari predviđali.

23.17 - Ukrajinski ministar energetike i rudarstva Juri Prodan upozorio je večeras Evropsku uniju da bi tranzit ruskog gasa u zapadnoevropske države uskoro mogao da bude zaustavljen."Moramo da vas upozorimo da nije ostalo mnogo vremena da se dogovori isporuka gasa iz zemalja EU u Ukrajinu. Ukoliko se to brzo ne uradi, lako je predvideti da bi mogao da se ponovi "gasni rat" iz 2009. godine, sa istim scenarijom i istim ekonomskim posledicama", navodi se u pismu Prodana, prenosi Itar tas. Prodan podseća čelnike EU na njihovo obećanje da će snabdevati Ukrajinu gasom ukoliko Rusija prekine sa isporukama, ili ako značajno poveća cenu.

23.05 - Vrhovna Rada planira da oformi komisiju koja će istražiti smrt jednog od vođe "Desnog sektora", Aleksandra Muzičkog, piše Interfaks.

22.48 - Ukrajinski poslanici rekli da će sutra glasati o ostavci ministra unutrašnjih poslova Arsenija Avakova, javlja Raša tudej.

22.00 - Evropska unija u ovom trenutku nije spremna da krene u proceduru prijema Ukrajine, izjavio je večeras u Briselu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. Prema njegovim rečima, nije reč samo o tome da Ukrajina nije spremna da postane članica EU, već ni Unija u sadašnjoj situaciji nije spremna za proširenje.

21.18 - Sankcije će pomoći ruskoj ekonomiji, kaže predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta objašnjavajući da će to pomoći da Moskva sprovede reforme, prenosi Itar- tass.

20.45 - Predsednik vlade Krima Sergej Aksjonov rekao je danas da je državna vlast na Krimu skoro u potpunosti očišćena od koruptivnih elemenata. "Vertikala državne vlasti veoma je očišćena od koruptivnih elemenata", rekao je on i dodao da će istražni organi uskoro proceniti krivična dela tih beskrupuloznih funkcionera, prenela je ruska agencija Itar-tass.

20.00 - SAD će nastaviti da prati kretanje i promene u broju ruskih ruskih trupa u graničnim oblastima Ukrajine. Istovremeno, Vašington ne vidi nijedan razlog da ne veruje zvaničnom stavu Rusije, da se na graničnim oblastima održavaju vojne vežbe, saopštio je Pentagon.

19.44 - Pripadnici Desnog sektora blokirali ulaz u parlament u Kijevu, zahtevajući ostavku ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova. Kako prenose ukrajinski mediji, pripadnici ove organizacije su polomili stakla na ulaznim vratima Vrhovne Rade, a ispred samog parlamenta nalazi se nekoliko hiljada pristalica ove organizacije.

19.14 - Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izjavio je pre glasanja, da su brojne zapadne zemlje bile pod pritiskom da glasaju u korist ove rezolucije.

18.21 - Američki predsednik Barak Obama pozdravio je danas paket pomoći MMF-a Ukrajini, vredan do 18 milijardi dolara, kao "veliki korak napred" za tu zemlju. "Ova značajna podrška će pomoći da se stabilizuje ekonomija i podmire potrebe ukrajinskog stanovništva na duži rok jer otvara izglede stvarnog rasta", rekao je Obama, a prenosi AFP.

18.19 - Američki Senat i Predstavnički dom Kongresa odobrili su danas pomoć Ukrajini i uveli sankcije ruskim zvaničnicima zbog ruskog pripajanja Krima. Senat i Kongres odobrili su zajam od milijardu dolara Ukrajini, a takođe su sankcionisali i neke ruske zvaničnike, javio je AFP.

18.15 - Ukrajinski parlament "zapeo" je već na prvoj prepreci, pošto danas nije uspeo da usvoji antikrizni zakon o merama štednje koje je Ukrajini nametnuo Međunarodni monetarni fond (MMF) u zamenu za dodelu paketa pomoći u iznosu od 14 do 18 milijardi dolara. Pomenuti nacrt zakona, koji je predložila vlada ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka, nije uspeo da dobije dovoljno glasova, ali uprkos tome, poslanici su nastavili razgovore kako bi pokušali da pronađu kompromis, preneo je Rojters.

17.52 - Američka ambasadorka Samanta Pauer rekla je da je bilo "krajnje obeshrabrujuće videti kako se Rusija ponaša kao da Ukrajinci nemaju legitiman interes na Krimu", preneo je AFP.

"Opravdano je da Ukrajina traži naše glasove u reafirmaciji i zaštiti svojih granica. Pozivamo vas da glaste za rezoluciju koja garantuje teritorijalni integritet i da poziva na diplomatsko, ne vojno rešenje ove krize", rekla je ona.

Generalnom savetu UN obratio se i ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin, koji je objasnio stav Moskve da je referendum na Krimu održan po međunarodnim zakonima i da je rezultat legitiman. "Rusija je protiv projekta Rezolucije UN o Ukrajini jer ona ima karakter konfrontacije", izjavio je Čurkin.

16.31 - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se nada da ćepretnja dodatnim sankcijama biti dovoljna da se Rusija zauzda u ukrajinskoj krizi, ali da je Evropa spremna da deluje ukoliko bude bilo potrebno.

16.20 - "Gotovo 100.000 vojnika stacionirano je na granicama Ukrajine, kao i u pravcu Harkova i Donjecka", rekao je šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Andrij Parubij, navodi AFP. Američki vojni zvaničnici, međutim, tvrde da je taj broj daleko manji, odnosno 20.000 vojnika, prenele su agencije.

15.24 - Ukrajina će povećati cenu transporta ruskog gasa kroz njenu mrežu gasovoda, izjavio je Sergej Soboljev, jedan od lidera Otadžbinske partije Ukrajine, javlja Itar-Tass. "Cene gasa su na svetskom nivou, ali cene transporta nisu. Već smo najavili da moramo da povećamo cenu za tranzit. Razgovori o tome već su počeli, rekao je on.

15.14 - Generalni savet Ujedinjenih nacija započeo je u Njujorku debatu o krizi u Ukrajini. Sednica je počela istupanjem privremenog šefa diplomatije Ukrajine Andrej Deščica, a debatu možete pratiti ovde. Najavljeno je da će zemljama članicama biće upućen poziv da ne priznaju bilo kakvu promenu statusa Krima i Sevastopolja na temelju nedavno održanog referenduma. Predlog rezolucije o Ukrajini, koji će biti prezentovan, ima za cilj učvršćivanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta ove države, piše Unian. Sve zemlje članice biće pozvane da se uzdrže od unilateralnih poteza i retorike koja bi mogla da pojača postojeće tenzije.

Odmah posle Deščice, Generalnom savetu UN obratio se ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin, koji je objasnio stav Moskve da je referendum na Krimu održan po međunarodnim zakonima i da je rezultat legitiman. "Rusija je protiv projekta Rezolucije UN o Ukrajini jer ona ima karakter konfrontacije", izjavio je Čurkin. "Rusija nije mogla Krimljanima da zabrani da ostvare pravo na samoopredeljenje", kazao je on i dodao da je su na samom početku krize, na mitingu na Majdanu u Kijevu, snajperisti pucali u narod iz zgrade u kojoj se nalazi e prostorije ambasade SAD.

14.57 - Svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič obratiće se sutra opet javnosti, javlja Komsomoljskaja pravda. Janukovič će govoriti ponovo u Rostovu na Donu, gde je 11. marta na konferenciji za novinare rekao da smatra da je još legalni predsednik.

14.50 - Bivša premijerka Julija Timošenko izjavila je da će se kandidovati na predsedničkim izborima u Ukrajini 25. maja. Timošenkova je najavila da će 29. marta zatražiti podršku partije "Otadžbina" za svoju kandidaturu.

14.45 - Ruska delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE) mogla bi da izgubi pravo glasa zbog ruskog pripajanja Krima, saznaje se danas u predsedništvu PS SE u Strazburu, javlja Beta. PS SE, koja zaseda od 7. do 11. aprila, izjasniće se o rezolucijama koje predviđaju uskraćivanje prava glasa za 18 ruskih poslanika, precizirala je agenciji Frans pres predsednica te skupštine An Braser. Ona je dodala da će PS SE takođe razmatrati situaciju u Ukrajini i posledice ruskog pripajanja Krima. Ruskoj delegaciji je 2000. godine bilo uskraćeno pravo glasa zbog ruske intervencije u Čečeniji. Stručnjaci SE za ustavno pravo iz Venecijanske komisije nedavno su ocenili nelegitimnim referendum o otcepljenju koji je organizovan na Krimu.

14.38 - Premijer Kanade Stiven Harper izjavio je da ne vidi način da se Rusija vrati u Grupu osam najjačih svetskih privreda (G8), sve dok ruski predsednik Vladimir Putin ne promeni svoj pristup Ukrajini. "Teškoća je u tome što, uprkos svim našim naporima da nam Putin bude partner, on nema želju da nam bude partner, on želi da nam bude rival", rekao je Harper na konferenciji za novinare s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu.

13.20 - Danska će poslati šest borbenih aviona F16 u baltičke zemlje Letoniju, Litvaniju i Estoniju da bi pomogla patroliranje njihovim vazdušnim prostorom, saopštio je ministar inostranih poslova Danske Martin Lidegard. Patroliranja će početi 1. maja i biće deo proširene NATO misije, nakon što su vlasti u Moskvi pripojile Krim. "To je znak, posebno za baltičke zemlje, da smo uz njih i naravno signal za Rusiju da NATO ozbiljno shvatamo", rekao je Lidegard nakon današnjeg sastanka parlamentarnog odbora za spoljnu politiku, a preneo Rojters.

13.03 - Ukrajina treba da postane deo evropskog kolektivnog bezbednosnog sistema, izjavio je Danijel Lubkivski, zamenik ministra inostranih poslova Ukrajine. "Ovo pitanje nije samo od interesa za Ukrajinu već i za čitavu Evropu. Ukrajina je evropska država, puni član evropskog društva u svim aspektima: političkom, ekonomskom i bezbednosnom", kazao je on.

12.30 - Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je Zakonodavnom savetu da uključi u svoj sastav i predstavnike sa Krima i iz Sevastopolja, javlja Raša tudej.

12.26 - Belorusija neće opozvati ambasadora iz Ukrajine, izjavio je portparol MIP Belorusije Dmitij Mirončik.

12.04- Krimske vlasti objavile su listu sa imenima 321 osobe čije je prisustvo na poluostrvu nepoželjno. Između ostalih, na spisku je ime Arsenija Jacenjuka, premijera Ukrajine, Oleksandra Turčinova, predsednika Ukrajine, Olega Tjagniboka, lidera Svobode i drugih. Kompletan spisak možete pogledati OVDE.

11.48 - Čak 54 posto Nemaca smatra da Evropska unija i SAD treba da prihvate priključenje Krima i Sevastopolja Krimu, objavio je na Tviteru nemački list Špigl. Protiv toga je 38 posto anketiranih.

11.35 - Građani Krima i Sevastopolja uključuju se u ruski program zdravstvene zaštite i dobijaju besplatnu medicinsku negu, javlja Interfaks. Odluka je doneta posle sastanka nadležnih vlasti s premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevim.

11.25 - Zakonodavna Skupština grada Sevastopolja odlučila je da dve manje gradske luke spoji u jednu veliku, javlja agencija Kriminform, prenosi Interfaks.

10.56 - Većina ljudi koja je ubijena na Majdanu, nastradala je od oružja koje je bilo u rukama pripadnika bezbednosnih snaga, rekao je predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov. On je dodao da će Ukrajina biti zahvalna na pomoći u istrazi zločina koju su ponudili evropski parlamentarci.

10.55 - Većina Rusa veruje da je zemlja u stanju da senosi s problemima izazvanim ekonomskim sankcijama Zapada, javlja Interfaks. Čak 74 odsto učesnika ankete koju je sproveo portal Superdžob smatra da Rusija nema čega da se boji ni u slučaju da joj EU i SAD nametnu najžešće sankcije.

10.43 - Ukrajini preti bankrot i vlada mora da preduzme nepopularne ekonomske mere, izjavio je u vladi Ukrajine privremeni premijer Arsenij Jacenjuk, prenosi RIA Novosti. "Ili ćemo doneti te mere ili će Ukrajina bankrotirati", kazao je on i upozorio da je javni dug danas dostigao 75 milijardi dolara, što je 53 posto bruto domaćeg proizvoda. Takođe je najavio otpuštanje 10 posto državnih službenika, što je 24.000 ljudi.

10.20 - Članovi oba doma palamenta Rusije raspravljaju o uvođenju sankcija protiv američkih biznismenajer žele da Americi odgovore istom merom, piše Izvestija.

- Razmatramo kako odgovoriti na sledeći talas osvetničkih sankcija Amerike. Konkretno, raspravljali smo o pitanju ograničavanja kompanijama koja su pravna lica, a vlasnici su im državljani SAD. Ako SAD ne mare za to što će prekinuti ekonomski kontakt s nama, onda nam je krajnje vreme da počnemo u potpunosti da podržavamo domaće proizvođače", kazao je za Izvestija deputat u Dumi Vadim Denjgin.

10.10 - Ukrajina očekuje da će Generalna skupština UN danas usvojiti rezoluciju kojom će biti potvrđen teritorijalni integritet te države, a referendum o otcepljenju Krima, koji je prethodio pripajanju tog poluostrva Rusiji, biti proglašen nezakonitim.

09.47 - Pristup predsednika Rusije Vladimira Putina pitanju Krima je sasvim razumljiv, smatra bivši nemački kancelar Helmut Šmit. On je u komentaru u listu Cajt, gde radi kao urednik, napisao da su sankcije EU i SAD proiv Rusije "glupa ideja", a da će, ako budu pooštrene, naškoditi Zapadu koliko i Rusiji.

09.34 - Međunarodni monetarni fond je spreman da ukrajinsku ekonomiju pomogne sa 14-18 milijardi dolara, javlja Unijan. Taj program Fonda može da postane deo široke međunarodne finansijske podrške Ukrajini u vrednosti do 27 milijarde dolara tokom naredne dve godine.

09.33 - Devet od 10 Amerikacana podržava sankcije koje su SAD nametnule Rusiji zbog pripajanja Krima, ali čak 50 posto ispitanih smatra da bi sankcije morale da budu oštrije, pokazala je anketa koju je sproveo AP. Sa politikom u vez s ukrajinskom krizom koju vodi predsednik SAD Barak Obama ne slaže se 59 posto Amerikanaca, što je rekord u njegoovom dosadašnjem mandatu, a 41 posto ga podržava.

09.12 - Krim neće izneveriti Rusiju. Garantujemo visoku disciplinu, izjavio je Sergej Aksojnov, premijer Krima, prenosi radio Svoboda. "Spremni smo da uzmemo učešća u svim federalnim programima i disciplinovano ćemo izvršavati sve zadatke", rekao je Aksojnov.

08.50 - Tehnička inspekcija ukrajinskih brodova koji će ući u sastav Crnomorske flote Rusije, biće završena do kraja godine, navodi izvor iz štaba Crnomorske flote za RIA Novosti. "Trenutno su borbeno najspremnije korvete Ternopol, Luck i Kmelnitsk, a Ternopol će već u aprilu biti poslat u Adensko more kako bi patrolirao u potrazi za piratima", naveo je izvor.

08.16 - Oba doma američkog Kongresa pripremaju se danas da usvoje zakon koji bi obezbedio garancije za zajam od milijardu dolara Ukrajini i ozakonio sankcije onima koji su učestvovali u ruskom pripajanju ukrajinskog poluostrva Krima. Nacrt zakona u Senatu odobrava garancije za zajam od milijardu dolara Ukrajini i dodatnih 100 miliona dolara direktne pomoći. U nacrt zakona Predstavničkog doma uključuju se dodanta sredstva za Glas Amerike i druge medijske kuće da bi se suprotstavili, kako navodi, propagandi iz ruskih izvora, kao i sredstva za jačanje ukrajinske policije i pravosuđa. U nacrtu dokumenta Predstavničkog doma poziva se Obama da proširi spisak ruskih zvaničnika i drugih obuhvaćenih sankcijama zbog kršenja ljudskih prava.

08.10 - Švajcarska je zamrzla vojnu saradnju sa Rusijom, javlja radio Svoboda. "Kako bi sačuvale političku neutralnost i dijalog sa svim stranama, vlasti u Švajcarskoj su odlučile da zamrznu sredstva bivšeg predsednika Ukrajine kako bi sprečile izvoz ratnih materijala Rusiji, a razmatra se i pitanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom", izjavio je portparol švajcarske vlade.

07.54 - Zbog dešavanja u Ukrajini, Sjedinjene američke države stopirale su saradnju sa Rusijom u borbi protiv narkotika, prenosi radio "Eho Moskve".

07.35 - Ukoliko Vladimir Putin prati tradiciju ruske vojne doktrine, moguće je da će sada pokušati da smiri krizu u Ukrajini, zaustavljajući se na ankesiji Krima, izjavio je šef odbrane Velike Britanije Filip Hamond, prenosi Rojters. On je dodao da treba smanjiti pritisak na predsednika Rusije izbegavanjem agresivnog vojnog odgovora NATO saveznika i koristiti diplomatske i ekonomske poluge uticaja.

07.20 - Obaveštajci američke vojne službe obavestili su kongres i predsednika SAD Baraka Obamu da je mogućnost vojne invazije Rusije u Istočnu Ukrajinu znatno veća nego što se do sada verovalo, javlja CNN, prenosi Unian. Filip Bredlav, komandant NATO snaga, preneo je kongresmenima da je koncentracija ruskih snaga u graničnom pojasu više nego dovoljna za izvršenje ovakvog plana. Naime, obaveštajni podaci su pokazali da se u oblasti Rostova na Donu, kurskoj oblasti i Belgorodu, nalazi više od 30.000 vojnika opremljenih motorizovanim jedinicama napravljenim za brzu paljdbu.

07.15 - Generalni savet Ujedinjenih nacija danas će razmatrati pitanje Ukrajine, a zemljama članicama biće upućen poziv da ne priznaju bilo kakvu promenu statusa Krima i Sevastopolja na temelju nedavno održanog referenduma.Predlog rezolucije o Ukrajini, koji će biti prezentovan, ima za cilj učvršćivanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta ove države, piše Unian. Sve zemlje članice biće pozvane da se uzdrže od unilateralnih poteza i retorike koja bi mogla da pojača postojeće tenzije.

07.12 - Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine moraju nastaviti sa borbom protiv naoružanih grupa koje vrše kriminalna dela i kriju se iza ultradesničarske organizacije Desni sektor, izjavio je prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Vladimir Evdokimov. "To je naš stav i policija će adekvatno reagovati u skladu sa situacijom", dodao je on.