PREDSEDNIČKI KANDIDATI: Od kralja čokolade do mračnog lorda Darta Vejdera

Pjotr Porošenko, bogati biznismen kojeg zovu "kralj čokolade" i poslanik, ima najviši rejting od svih predsedničkih kandidata. Anketa sprovedena sredinom marta pokazuje da će osvojiti 36,2 odsto glasova. Pošto je vođa Udara Vitalij Kličko povukao kandidaturu, stranka je nominovala Porošenka za predsednika. Za njega kažu da je među najuticajnijim ljudima u ukrajinskoj politici. Bio je šef diplomatije 2009. u vreme predsednikovanja Viktora Juščenka i ministar za ekonomski razvoj 2012, za mandata Viktora Janukoviča. Od 2007. do 2012. bio je predsednik Nacionalne banke. Najavio je da će se kao predsednik boriti za "nove, efikasne, moderno naoružane vojne snage" koje će štiti teritorijalni integritet i suverenitet zemlje i da će otvarati nova radna meta.

Julija Timošenko, predsednica Otadžbinske partije, bivša premijerka Ukrajine, izjavila je da ništa neće obećavati glasačima. Ova uticajna političarka prešla je životni put od ekonomistkinje iz srednje glase do bogatašice. Bila je jedan od vođa takozvane Narandžaste revoolucije 2004, kada je prozapadni političar Vitkor Juščenko pobedio proruskog rivala Viktora Janukoviča na predsedničkim izborima. Premijerka je bila od 2007. do 2010, kad se kandidovala za šefa države, ali pobedio ju je Janukovič. Osvojila je drugi premijerski mandat, ali morala je da ga prekine jer je osuđena na sedam godina zatvora zbog zlouptrebe vlasti . Pojavila se na protestu na Majdanu u februaru, pošto je prevremeno oslobođena. Ankete pokazuju da je podržava 11,6 odsto glasačkog tela.

Mihail Dobkin bio je isprva nezavisni kandidat. Nominaciju Partije regiona osvojio je juče, samo je pitanje kako će sprovesti predizbornu kampanju jer je u kućnom pritvoru zbog separatizma. Dobkin je biznismen i bivši guverner oblasti Harkova. Ako bude izabran za predsednika, boriće se za obnavljanje diplomatskih odnosa s Rusijom. Kad su ga pitali za Krim, rekao je da je nužno vratiti tu teritoriju. Ankete sprovedene sredinom marta daju mu 5,3 odsto glasova.

Oleg Tjagnibok, vođa ultranacionalističke partije Svoboda. Jedan od retkih kandidata kojeg partija jednoglasno podržava. Tjagnibok je dosledni nacinalista, a 2004. je izbačen iz parlamenta zbog antisemitizma. U poslaničku klupu vratio se osam godina kasnije pošto je ultradesničarska Svoboda prešla cenzus na parlamentarnim izborima. Svoboda smatra Rusiju najvećom pretnjom Ukrajini, traži da Kijev izađe iz Zajednice nezavisnih država, želi blisku političku i ekonomsku saradnju s "prirodnim saveznicima" - Švedskom, Norveškom, Finskom, baltičkim zemljama, Poljskom, Bugarskom, SAD i Velikom Britanijom. Tjagnibok je bio kandidat za predsednika Ukrajine 2010, ali dobio je samo 1,43 odsto glasova. Ruske vlasti ga traže zbog organizovanja oružane grupe i borbu na strani ekstremista tokom čečenskog rata.

Dmitrij Jaroš, vođa ultranacionalističkog Desnog sektora, partije koju Moskva sumnjiči za povezanost sa snajperistima koji su pucali u učesnike mitinga na Majdanu u Kijevu. Ruske vlasti optužile su ga za podsticanje terorizma jer je pozivao čečenskog teroristu Doku Umarova da napadne Rusiju i stavile ga na međunarodnu poternicu. Prema nedavnim anketama, 1,6 odsto ljudi spremno je da glasa za njega na predsedničkim izborima.

Olga Bogomolets, "doktorka s Majdana", nezavisna kandidatkinja. Istakla se tako što je bila glavna lekarka u mobilnoj bolnici koja je pomagala povređenima učesnicima mitinga na Majdanu. Kad joj je prevratnički režim u Kijevu ponudio funkciju zamenika premijera za humanitarne poslove, odbila je. Našla se u centru skandala oko curenja telefonskog razgovora između visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i estonskog šefa diplomatije. Tad je rečeno da je to "ista ona Olga" za koju je on rekao da mu je kazala da "svi dokazi pokazuju" da su "isti snajperisti" ubili policajca i demontrante.

Ali najpopularnije ime svakako je Dart Vejder. Gospodara Sita i vođu Mračne imperije nominovala je Internet partija Ukrajine. Vejder je obećao da će, ako postane predsednik, izgraditi Zvezdu smrti koja će braniti ukrajinske granice i da će uvesti sitski jezik kao zvanični. "Spreman sam da preuzmem odgovornost za budućnost ove zemlje, ukoliko mi sugrađani ukažu tu čast. Mogu da napravim imperiju od republike, da povratim staru slavu, izgubljene teritorije i ponos za ovu državu", naveo je Vejder na jučerašnjoj konferenciji za štampu. Dart vejder je bio kandidat i 2012. godine, kada je za njega glasalo čak tri odsto birača. Međutim, glasovi nisu bili priznati, jer se njegovo ime nije zvanično našlo na listi, već su građani dopisivali njegovo ime.