Podržali smo vas u oslobađanju zapadne Slavonije, podržali smo vas u Oluji, ali sada vi poslušajte nas: ne dolazi u obzir podela Bosne, nema vojnog oslobađanja istočne Slavonije, poručio je specijalni izaslanik SAD

ZAGREB - Stenogram razgovora Ričarda Holbruka, specijalnog izaslanika SAD za Balkan, i bivšeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana u Zagrebu 18. avgusta 1995. godine, 10 dana nakon završetka Oluje, otkriva da su dvojica funkcionera razgovarala o podeli Bosne i Hercegovine.

"Podržali smo vas u oslobađanju zapadne Slavonije, podržali smo vas u Oluji, ali sada vi poslušajte nas: ne dolazi u obzir podela Bosne, nema vojnog oslobađanja istočne Slavonije", poručio je Holbruk Tuđmanu.

Stenogram tog razgovora objavljen je među hiljadama dokumenata koji su postali dostupni javnosti nakon završetka sudske rasprave po hrvatskoj tužbi protiv Srbije pred ICJ-om. Holbruk je kao pomoćnik američkog državnog sekretara krenuo u diplomatsku ofanzivu koja će rezultirati potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH. S Holbrukom su bili general Vesli Klark i Peter Galbrajt, tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj.
On u Zagreb dolazi nakon razgovora s Miloševićem koji mu je rekao da je spreman na pregovore i da priznaje da je istočna Slavonija deo Hrvatske, ali da to ne može da javno kaže.

Holbruk je došao da nagovori Tuđmana da ne preduzima vojnu akciju u istočnoj Slavoniji i traži da se tu održi status kvo dok se ne reše stvari u BiH. Razgovor se odvijao neposredno pre nego što je HV zajedno s HVO-om i Armijom BiH krenuo u vojne operacije prema Banjaluci.

Nakon što je Tuđman uzeo reč, počeo je da govori o hrvatsko-srpskom dogovoru. Krenuo je od 1918. godine i naveo da je Jugoslavija bila u krizi otkako je osnovana. Zatim je prešao na pitanje Banovine iz 1939. i podele BiH.

TUĐMAN: Gospodo, vi ste verovatno upoznati sa kartom NATO-a i Evropske unije iz 1990. i 1993…
KLARK: Ne sećam se takve mape NATO-a.
TUĐMAN: NATO-a ili Evropske unije. To je podela između Istoka, Rusije i Zapada.
KLARK: To sasvim sigurno nije službeni NATO-ov dokument.
TUĐMAN: Ne kao službeni dokument, nego strateško razmatranje, koncept…
KLARK: Gospodine predsedniče, mogu vam reći da NATO nema nikakav strateški koncept te vrste. Video sam sve takve dokumente, ali ovoga tu nema.
ŠUŠAK: Ona se koristi kako bi nas napadali za navodne pregovore sa Miloševićem. To nije naš (nejasno)...
TUĐMAN: To je mapa iz Brisela.
HOLBRUK: Molim vas, jesam li dobro shvatio o kojoj karti je reč? (..) Rekli ste da karta (salveta) koju su objavile londonske novine ne prikazuje vaše viđenje Bosne i Hercegovine i da ono što ste nacrtali Ešdaunu nije nešto što vi lično podržavate.
TUĐMAN: Svakako. Ipak, ja podržavam Henrija Kisindžera kad kaže ‘ako nismo mogli spasiti Jugoslaviju, ne možemo sačuvati Bosnu i Hercegovinu’.
HOLBRUKE: Znate, Kisindžer je imao puno ludih ideja.
TUĐMAN: Ali su logične.
HOLBRUKE: On nije glup, ali govori samo u svoje ime. Htio bih to sasvim razjasniti, da bude sasvim jasno da vi i Milošević nećete deliti Bosnu. To je veoma važno. Morate biti u stanju da kažete predsedniku Klintonu, vrlo jasno, da delite američko viđenje regije koje uključuje Bosnu kao posebnu naciju.
ŠUŠAK: Kao posebnu državu.
HOLBRUKE: …uniju, federaciju, razumemo se. Posebnu državu u UN-u, sa sadašnjim granicama.
TUĐMAN: Dragi gospodine Holbruke, nisam samo tako spomenuo sporazum iz 1939… (…) Još od sporazuma Čerčila i Staljina o fifti-fifti podeli interesnih sfera u bivšoj Jugoslaviji…
GALBRAJT: Dopustite mi da nešto kažem, gospodine predsedniče (…). Podržavamo teritorijalni integritet Hrvatske i također Bosne i Hercegovine. Nešto ranije pitali ste bi li takozvani sporazum, koji nikad nije postojao, bio prihvatljiv za SAD. Odgovor je vrlo jasan: nikad neće biti prihvatljivo za SAD. Mi jednostavnino nećemo sudelovati u podeli Bosne ni pod kakvim uslovima. (….)
HOLBRUKE: Voleo bih da neke stvari raspravimo na ličnijoj osnovi. Na prvom mestu, istočnu Slavoniju i Miloševića. Rekli ste da se ništa neće dogoditi u istočnoj Slavoniji u idućih nekoliko meseci, ali nakon isteka mandata UNCRO-u mogli biste preduzeti akciju.
TUĐMAN: Ako ne bude napretka u pregovorima.
HOLBRUKE: Razumem. Hteo bih biti vrlo iskren, zato što vam je naša administracija poslednjih meseci davala različite signale o vojnim aktivnostima. U novembru smo vas tražili da ne napadate, i niste. U martu smo se složili, (?) i vi niste napali. Ali onda je rat opet počeo. A kad ste ušli u zapadnu Slavoniju, ambasador Galbrajt i ja shvatili smo strateški značaj te operacije i pritiska izvršenog na Srbe, pa smo u Vašingtonu odlučno zastupali vaš stav. Gospodine predsedniče, (…) imali ste pravo na vojnu operaciju u zapadnoj Slavoniji i ja sam to uvek branio u Vašingtonu. Sećate se da smo se sreli u Londonu i tada smo se u američkoj ambasadi sreli s potpredsednikom Gorom. Bilo je vrlo dramatično, neki su tražili da se povučete iz zapadne Slavonije, ali mi smo rekli apsolutno ne, to je vaša zemlja. Zatim smo razgovarali o vašim aktivnostima u Livanjskom polju, i tu smo vam ponovo rekli ‘samo napred’. Javno smo rekli da smo zabrinuti, ali privatno, vi ste znali šta mi želimo. Nakon toga se pojavilo pitanje Knina, Sektora Sever i Sektora Jug, Peter je bio uključen u pregovore s Babićem oko plana Z-4, bilo je puno konfuzije. Vi ste krenuli napred. To je bio trijumf u političkom i vojnom smislu. Jedini problem su izbeglice. (…) Ali, gospodine predsedniče, ne mogu napraviti iskorak i u istočnoj Slavoniji i u BiH istovremeno. Usput budi rečeno, primetili ste da nisam spominjao suzdržanost u Livanjskom polju, nisam spominjao suzdržanost u zapadnoj Bosni, gde su federalne jedinice aktivne. To je druga dimenzija. Ali povlačim vrlo, vrlo strogu liniju prema istočnoj Slavoniji. Što više nam ponudite sada, što više fleksibilnosti, suzdržanosti i liderstva pokažete svetu, to će brže Hrvatska postati deo zapadne Evrope. A tamo pripadate.