U ovoj zemlji će se ubuduće češće raditi duže od osam sati, ali ukupno radno vreme neće smeti da prelazi 50 sati nedeljno

BEČ - Nije prvoaprilska šala!
U Austriji će se ubuduće mnogo češće raditi 12 sati dnevno. Reč je o jednoj od posledica fleksibilizacije radnog vremena, važne teme oko koje su u predizbornoj kampanji prošlog leta polemisali socijaldemokrate (SPÖ) i narodnjaci (ÖVP). U međuvremenu su se dogovorili, pa je u vladinom petogodišnjem planu zaista upisana potreba za većom fleksibilnošću u radnom zakonodavstvu.

Sindikati traže ustupke

Međutim, izgleda da socijaldemokrate drugačije tumače neke detalje ovih promena, oko kojih je izgledalo da je već postignut dogovor. Da bi odobrili postepenu fleksibilizaciju, sindikati traže određena poboljšanja za zaposlene, na primer u vezi sa godišnjim odmorima. Predsednik Austrijskog saveza sindikata (ÖGB) Erih Foglar (Erich Foglar) izjavio je da se pregovara o više tačaka radnog zakonodavstva.

Jedna od njih je koliko može da bude maksimalno dnevno radno vreme, kao i regulisanje takozvanih „all in“ (paušalnih) radnih ugovora. Oni često zaposlenima daju lažni utisak da imaju dobru platu, ali u nju često nisu uračunati prekovremeni radni sati, pa radnici na kraju imaju mnogo manju satnicu nego što su na početku mislili. Takođe, sindikati traže da se uvede i šesta nedelja godišnjih odmora za radnike koji su 25 ili više godina u istom preduzeću.

Paket promena

I Foglar i savezni socijalni ministar Rudolf Hundstorfer (SPÖ) najavljuju da fleksibilizacija radnog zakonodavstva može da se izmeni samo u paketu, dakle da zauzvrat radnici dobiju ono što sindikati traže. Istovremeno naglašavaju da pregovori dobro teku.

Ovo potvrđuje i savezni ministar privrede Rajnhold Miterlener (Reinhold Mitterlehner, ÖVP), koji nije precizirao šta će se sve naći u reformskom paketu radnog zakonodavstva. U prethodnim diskusijama u parlamentu Miterlener je naglašavao da se, zbog održavanja međunarodne konkurentnosti austrijske privrede, dnevno radno vreme ne sme ograničavati na deset časova, već mora da bude dozvoljeno i do 12 sati dnevnog rada.

„Bloklovi“ slobodnog vremena

Ovo je bila crvena zastavica Socijaldemokratskoj partiji i sindikatima, koji su u predizbornoj kampanji isticali slogane protiv 12-časovnog dnevnog rada i eliminisanja doplate za prekovremeni rad. Prema najavama, rad će ubuduće zaista moći dnevno da iznosi i do 12 sati. Međutim, ukupno nedeljno radno vreme neće smeti da bude preko 50 sati. Ipak, postoje i slučajevi kad će biti dozvoljeno i 60, ali tu je reč o dežurstvima koja nisu sve vreme povezana s stvarnim radom, već je zaista reč o pripravnosti na eventualno neophodan rad.

Zaposleni će pritom dobiti mogućnost da imaju veće „blokove“ slobodnog vremena. Ovo je želja i mnogih zaposlenih. Istovremeno, poslodavci mogu, u slučaju skoka narudžbi i slično, da zahtevaju da zaposleni ostanu duže, pri čemu moraju da plate zaposlenima dodatak na prekovremene sate.

austrija-radni-sati-radno-vreme.jpg
Reuters 

Zakonske začkoljice
AKTIVNO I PASIVNO VREME SLUŽBENOG PUTA

Ako se zaposleni pošalje na službeni put u ponedeljak ujutru, zajedno s putom maksimalno dnevno radno vreme biće takođe povećano na 12 sati. U to se računa i aktivno vreme putovanja.
Konkretno, ako neko iz Beča ide službeno svojim automobilom u Grac i nazad, onda lakše može da se vrati istog dana, inače po zakonu bi posle deset sati od početka puta morao da prekine posao, dakle da prespava u Gracu, te da se tek sutra vrati u Beč.
Kad je reč o mladim zaposlenima, učenicima u privredi, njihov rad će ubuduće biti produžen na maksimalno deset sati dnevno umesto sadašnjih osam.