Vesti: 7 razloga zbog kojih Rusiji ne odgovara da se istok Ukrajine otcepi

Kad bi se proruske oblasti Ukrajine otcepile i prisajedinile Rusiji, Moskva bi doživela ekonomsku propast, tvrde ruske Vesti

S ekonomske strane, prisajedinjenje Donjecke oblasti Rusiji ne samo da ne bi bilo profitabilno za Moskvu, nego i potpuno besmisleno. Da ne spominjemo da bi izazvalo velike posledice, navodi se u analizi.

1. Mogućnost cepanja Ukrajine

Za najvažniju industrijsku granu, eksploataciju uglja, istok Ukrajine dobija pare od Kijeva. Bez tih subvencija većina preduzeća otišla bi u stečaj, nezaposlenost bi bila ogromna, a socijalni nemiri takvi da aktuelna vlast ne bi opstala. Ukrajina bi se podelila na više republika, ali međunarodna zajednica bi bila protiv njihovog pripajanja Rusiji.

2. Povećanje cene gasa

Ukrajina od 1. aprila plaća veću cenu za ruski gas, 485 američkih dolara za hiljadu kubika. Pošto je značajan broj industrijskih potrošača gasa na istoku, u slučaju otcepljenja to povećanje ne bi imalo smisla - Rusija bi sama sebi naplaćivala skuplji gas. Ako se cena povećava, povećava se celoj državi klijentu kao celini, inače nema ekonomskog rezona. Šefovi Gasproma to znaju.

3. Ekonomska ekspanzija

Rusija je uvek bila glavno tržište industriji na istoku Ukrajine. Ekonomska ekspanzija, najlakši i najpogodniji način intergracije, već se dogodila. Istok Ukrajine izvozi u Rusiju 40% sirovina i više od 50% industrijskih proizvoda - automobile, generatore, delove za avijaciju itd. One podmiruju više od 80% potreba ruskog sektora vojne i civilne avijacije. Rusiji je u cilju da tako i ostane i da se snabdevanje ne prekida zbog političkih preokreta.

4. Federalizacija - jedina mogućnost

Rusija je već isticala da je federalizacija Ukrajine najbolja - Moskva bi imala mogućnost manevrisanja, a međunarodni imidž ne bi trpeo. Osim toga, federalizacija bi spasla Ukrajinu od raspada, a garantovala bi i bezbednost proruskim regionima.

5. Socijalne obaveze

Kad bi proruski regioni Ukrajine pristupili Rusiji, ruski budžet i penzijski fond ne bi mogli da izdrže tolike namete. Samo u Donjeckoj oblasti živi 4,34 miliona ljudi, od toga 1,4 miliona penzionera. Prosečna penzija u Donjeckoj oblasti je oko 5,5 rubalja, a u Rusiji 11.000 rubalja. Lako je izračunati šta bi za Fond PIO značilo izjednačavanje penzija, a gde su plate i ostali izdaci.

6. Panika kod investitora

Strani investitori jedva su se smirili posle prisajedinjenja Krima. Zapadni fondovi uveliko se vraćaju, a berze pomnije prate makroekonomske faktore. Sankcije su simbolične, ekonomski udar je bio lak i Rusija se brzo oporavlja. Kad bi joj prišao i istok Ukrajine, situacija bi bila daleko ozbiljnija, da ne spominjemo oštrije sankcije, odliv kapitala, smanjenje plata, pad kursa rublje itd.

7. Opterećenje ruskog budžeta i ekonomije

Ruska privreda bi veoma teško svarila dodatni teret, posebno kad se zna da su ekonomske performanse istoka Ukrajine slabe. Primera radi, Donjecka oblast samo morala bi odmah da primi subvencije teške 15 milijardi rublji, a gde je zamena dotrajalih fabrika i drugih sredstava za proizvodnju, koja nisu modernizovana od doba SSSR-a.

(Kurir/Vesti.ru)