Nalaženje ostataka aviona na moru zavisi od toga da li se on "zabio" u površinu, ili je na nju sleteo, da li se pritom delimično raspao, ili ga je eksplozija raznela visoko u vazduhu

SIDNEJ - Dok istražitelji imaju premalo podataka da bi zaključili šta je pre mesec dana dovelo do pada malezijskog aviona sa 239 ljudi u Indijski okean, timovi koji tragaju za ostacima ukazuju da upravo od toga zavisi njihov zadatak.

Nalaženje ostataka aviona na moru zavisi od toga da li se on "zabio" u površinu, ili je na nju sleteo, da li se pritom delimično raspao, ili ga je eksplozija raznela visoko u vazduhu. Po rečima eksperata, ako bi avion ostao bez goriva dok je na normalnoj visini letenja, a pilot ne bi reagovao, autopilot bi prestao da radi, avion bi se obrušio i skoro pod pravim uglom zabio u okean. U tom slučaju krila i rep bi se odvalili, a trup bi za nekoliko sekundi potonuo na 30 do 40 metara. S trupom bi potonuli i svi teži delovi s krila, a ostali komadi za nekoliko sati.

Malo šta bi preostalo da pluta, dok bi od stepena raspada trupa zavisilo da li bi isplivali sunđerasti delovi sedišta, plastika i drugi delovi. Čak i da ti mali komadi stignu do površine, vetar i talasi bi ih brzo razvejali, te ne bi bilo lako utvrdili gde su na dnu ostaci aviona.

Ako bi posada koja je za to obučena, pokušala da avion lagano spusti na površinu okeana, verovatno bi - kao pri udesu 1996. kod Komorskih ostrva, jedno od krila zaparalo vodu i odvalilo se, zatim bi se kljun aviona zabio u površinu, trup bi se prevrnuo i raspao. Ipak, na površini bi ostali krupni delovi, a udes mi mogao preživeti deo putnika. I u tom slučaju bi vetar i talasi razvejali ostatke daleko od mesta udesa, ali bi laki predmeti duže ostali na površini.

Istražitelji razmatraju i mogućnost da je eksplozija razorila avion dok je bio na velikoj visini. Ako se to dogodilo, delovi aviona pali bi na površinu različitom brzinom u zavisnosti od težine i drugih faktora, ali bi bili razbacani u prostoru od nekoliko kilometara.

Bivši australijski istražitelj avionskih nesreća, Grejem Etkins naveo je da bi spuštanje aviona na vodu, a da pri tom ne bude oštećenja i da putnici budu bezbedni, zahtevalo neverovatan skup umešnosti, uslova i sreće. "Po sunčanom danu, bez talasa i bez vetra, uz kapetana koji je veoma iskusan i koji sve predvidi i uoči, moguće je spustiti avion na vodu tako da svi prežive", objasnio je Džejson Midlton, profesor vazduhoplovstva na australijskom univerzitetu u Novom Južnom Velsu. Međutim, u slučaju malezijskog aviona koji je nestao noću, uslovi za to nisu bili ni blizu povoljnim. Čak i da je avion uspešno i blago sleteo na vodu, odmah bi počeo da tone.

To bi putnicima i posadi ostavilo malo vremena da izađu i to u vodu čija je prosečna temperatura jedva osam stepeni, a mesto sletanja daleko od bilo kojeg kopna, vazdušnih i pomorskih puteva, bez nade u spasenje.