Klasična štednja u Austriji poslednjih godina predstavlja konstantan gubitak za građane zbog sve nepovoljnijih uslova

BEČ - Prividno bogati.
Austrijanci su možda naizgled sve bogatiji, ali u stvarnosti baš i nisu, pokazuju najnoviji podaci Statističkog zavoda Austrije (Statistik Austria). Budžet austrijskih domaćinstava opao je prošle godine za oko jedan procenat, a ukupan procenjeni gubitak iznosi oko deset milijardi evra.

Nerealno

U poslednje vreme samo je u 2012. godini porastao realan raspoloživi prihod domaćinstava, dok su u 2010, 2011. i 2013. prihodi stanovništva Austrije pali. Jedan od razloga za pad realnog prihoda je što su porezi i doprinosi u proteklih nekoliko godina rasli brže od rasta plata i drugih ličnih primanja. Nadalje, kamate su toliko niske da klasična štednja u Austriji poslednjih godina znači konstantan gubitak imovine.

Iako je štednja u austrijskim bankama u padu, još se milijarde evra drže na tekućim računima i štednim knjižicama, što donosi veoma male kamate. Na tekućim računima i knjižicama po viđenju u velikoj većini banaka kamate su između 0,125 odsto i nepunih jedan odsto godišnje, i to bez odbijanja poreza na kapitalnu dobit, jer država automatski, prilikom njihovog pripisa, sebi uzima 25 odsto od iznosa kamate.

Čak i najbolji ponuđači za štediše, kao što je banka Santander, koji nude 1,4 odsto godišnje kamate za štedne uloge po viđenju, ne daju svojim štedišama više od inflacije, koja je u poslednje vreme punih dva odsto godišnje.

Finansijska represija

Politika Evropske centralne banke i nacionalnih banaka EU ostaće verovatno još godinama politika niskih kamatnih stopa. Prema tome, nastaviće se „finansijska represija“ štediša. Istovremeno, jasno je da zahtevi zaposlenih za veće plate nisu motivisani pohlepom, nego prirodnom težnjom da rezultat vlastitog rada ne bude sve manji.

Pada
REKORDNO NISKA ŠTEDNJA AUSTRIJANACA

Austrijanci su u prošloj godini prilično smanjili svoju štednju, pokazuju najnoviji podaci.
Stopa štednje je prošle godine, zbog niskih kamata, spala na rekordno nizak nivo od 6,6 odsto. Naime, Austrijanci su 2013. štedeli ukupno 12,2 milijarde evra.
Do 2009. nivo štednje je bio iznad 10 odsto, a rekordnih godina čak i preko 12 odsto.
Austrijanci su uvek bili među vrednim štedišama, ali od 2010. došlo je do promene trenda i stopa štednje je pala na prosečan nivo evrozone.
Privatna domaćinstva prošle godine raspolagala su, prema Statističkom zavodu Austrije, sa 183 milijarde evra, od čega je svega 6,6 odsto stavljeno na štednju.
Niske kamate očigledno su uticale na to da Austrijanci okrenu leđa štednji. Mnogi se odlučili da novac troše, odnosno ostave kao rezervu po strani, ali ne na knjižici.

Računica
ŠTEDIŠA NA GUBITKU

Prema tome, ako u banku, na štednju, date 1.000 evra, uz 1,4 odsto kamate, na kraju godine imaćete 1010,5 evra (1000 + 14 evra kamate - 25 odsto poreza na kamatu, /dakle minus 3,5 evra/ = 1010,5 evra). Ako je inflacija bila dva odsto, štediša je uz ovakve kamate izgubio blizu 1 odsto realne vrednosti svoje ušteđevine.