Skepticizam zbog ovog parčeta papirusa probudila je deo jedne rečenice: "Isus im reče: 'Moja žena...'" i "... ona će moći da bude moj učenik", što je izazvalo debatu u nekim crkvama o tome da li ženama treba dozvoliti da budu sveštenici

Strani naučnici testirali su izbledeli komad papirusa poznatog kao "Jevanđelje Isusove žene" koji je izazvao pravu buru u javnosti, kada ga je predstavio istoričar sa Harvarda 2012.

Zaključak izveštaja objavljenog ove nedelje je da je reč o veoma starom dokumentu, a ne o modernoj prevari.

Skepticizam zbog ovog parčeta papirusa probudila je deo jedne rečenice: "Isus im reče: 'Moja žena...'" i "... ona će moći da bude moj učenik", što je izazvalo debatu u nekim crkvama o tome da li ženama treba dozvoliti da budu sveštenici.

Komad papirusa trenutno analiziraju profesori hemije, biologije i elektroinženjeringa u Kolumbija univerzitetu, Harvardu i Tehnološkom institutu u Masačusetsu, koji napominju da dokument veoma podseća na slične drevne papiruse iz četvrtog i osmog veka.

Inače, naučnici Univerziteta u Arizoni koji su odredili da je papirus stariji od Isusa, zaključili su da njihovi rezultati nisu pouzdani.

Stručnjaci ističu da rezultati ne dokazuju da je Isus imao ženu ili ženske učenike, nego samo da je veća verovatnoća da je fragment verodostojan, a ne lažiran.

Karen L. King istoričar na Teološkom fakultetu na Harvardu koja je dala papirusu ime i slavu, kaže da ga ne treba posmatrati kao dokaz da se Isus oženio, nego da su rani Hrišćani aktivno diskutovali o celibatu, seksu, braku i učenju.

Dr King je predstavila papirus uz mnogo pompe na konferenciji u Rimu u septembru 2012. ali je odmah dobila brojne kritike zbog kontroverznog sadržaja.

Vatikanske novine su ga takođe proglasile za lažan, dok su tumači Novog Zaveta tvrdili da se tekst odnosi na "nevestu Hristovu", odnosno crkvu, a dr King je rekla da je ta interpretacija sasvim moguća.

Inače, veoma je neobično da se testira tako mali fragment – dimenzije su svega četiri sa osam centimetara – budući da tokom ispitivanja, papirus može da se ošteti.

Starost sličnih dokumenata obično se određuje prema rukopisu i stilu pisanja.

(New York Times)