Građani Austrije mogu da saznaju s kojom partijom se najviše podudaraju njihovi stavovi o EU; Potrebno je samo odgovoriti na 30 postavljenih pitanja

BEČ - Izmešani stavovi.
Bliže se izbori 25. maja za austrijske poslanike u parlamentu Evropske unije. Svi koji žele da znaju s kojom austrijskom partijom se najviše slažu njihovi stavovi o odnosu Austrije i EU, i uopšte o budućnosti EU to lako mogu da provere. Treba samo odgovoriti na 30 pitanja na nedavno postavljenoj internet stranici www.wahlhelfer.wienerzeitung.at. Pitanja se odnose na teme o kojima se diskutuje kako na nivou EU tako i u Austriji.

Državljani Austrije koji budu izašli na izbore za parlament EU 25. maja glasaće prema svom opredeljenju - oni koji sebe smatraju proevropejcima glasaće za proevropske partije, nacionalisti i EU kritičari za svoje istomišljenike, levo liberalni za levoliberalne, konzervativni za građansko konzervativne partije itd. Ljudi se u svojim stavovima često oslanjaju na klišee, stavljajući partije u određene „fioke“. Međutim, nije sve uvek tako jednostrano, život i politika su mnogo komplikovaniji nego što izgleda.

EU bez apsolutne podrške

Nakon odgovora na pomenutih 30 pitanja, svako može da pogleda kakve stavove ima svaka od austrijskih partija (koja ima kandidate za poslanike EU) u odnosu na postavljena pitanja. Tu nalazimo interesantne partijske stavove i neočekivane „koalicije“, saglasnosti o određenim pitanjima i onih partija koje su ideološki veoma različite, na suprotnim stranama političkog spektra.

Na primer, partije koje se smatraju proevropskim nisu to u svim područjima. Recimo, austrijski Zeleni, koji su u većini diskusija o budućem razvoju EU pre za evropsko nego za nacionalno rešenje, to ne zastupaju baš u svemu! Konkretno, Zeleni, kao ni Socijaldemokratska partija (SPÖ) i Narodnjačka (ÖVP) nisu za zajedničke oružane snage EU. S druge strane, zajedničku oružanu silu EU bi pozdravli Neos i, što je posebno zanimljivo, Slobodarska partija (FPÖ).

Lome se i na Turskoj

I po raznim drugim pitanjima nalazimo (donekle) iznenađujuće stavove austrijskih partija. Pitanje članstva Turske u EU je odavno diskutabilno. Podsećamo, Turskoj je mogućnost pristupa EU, tj. tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) otvorena pre punih 50 godina 1963, kad je potpisan dogovor u Ankari.

Potom su i turski gastarbajteri počeli masovno da dolaze u zapadnoevropske zemlje, na bazi ugovora ovdašnjih država (kojima su bili neophodni radnici) s Turskom. Turska od 1999. ima službeni status kandidata za članstvo u EU. Međutim, zanimljivo je to što su austrijske socijaldemokrate (koji bi trebalo da budu međunarodno solidarni) više protiv pristupa Turske EU od austrijskih hrišćansko-demokratskih narodnjaka.

Takođe, zanimljivo je to što socijaldemokrate i narodnjaci, kao i Neos, smatraju da je dogovor o transatlantskoj slobodnoj trgovinskoj zoni (između EU i SAD) adekvatno sredstvo za poticanje privrednog rasta. S druge strane, zeleni i slobodarci nemaju takvo mišljenje. Uobičajenu podelu na leve i desne pronalazimo kad je reč o azilu. Socijaldemokrate, zeleni i Neos smatraju da bi broj azilanata u određenoj članici EU trebalo da bude proporcionalan broju stanovnika, tj. da se azilanti raspoređuju unutar EU prema ovom ključu. Ovakvoj eventualnoj politici azila suprotstavljaju se narodnjaci i slobodarci.

Slažu se u nečemu

Skoro sve partije (osim uzdržanih socijaldemokrata) jedinstvene su u stavu da EU ne bi smela intenzivnije da započne sa eksploatacijom nafte i gasa iz domalih škriljaca, zato što je to povezano sa još uvek ekološki nedovoljno ispitanom tehnologijom izdvajanja ovih energenata iz nalazišta (fracking).

Konsenzus austrijskih parlamentarnih partija postoji i po pitanju da li Velika Britanija treba da ostane u EU. Sve partije smatraju da je za EU bolje da Velika Britanija ostane članica. Da li će tako biti, odlučiće Britanci, koji će o tome imati referendum 2017. Nadalje, skoro sve partije smatraju da je bolje da balkanske države koje još nisu u EU, uključujući i Srbiju, postanu „bolje pre nego kasnije članice EU“. Slobodarska partija je jedina koja je protiv bržeg njihovog ulaska u evropsku porodicu.