U zemljotresu je život izgubila 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u Albaniji, više od 1.000 ljudi je povređeno, a oko 80.000 je ostalo bez doma

PODGORICA - Pre 35 godina, 15. aprila 1979. u 7.19 časova, Crnu Goru je pogodio katastrofalan zemljotres enormnih razmera, trusna katastrofa koja je bila razornija od bilo koje druge na tom prostoru više vekova unazad, podsećaju danas crnogorski mediji.

Zemljotres sa Rihterovom magnitudom od sedam jedinica i intenzitetom od devet stepeni Merkalijeve skale zahvatio je celo crnogorsko primorje i severnu Albaniju, prouzrokujući brojne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja.

Kako podsećaju iz crnogorskog Seizmološkog zavoda, epicentar se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti 14 kilometara od obale.

U zemljotresu je život izgubila 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u Albaniji, više od 1.000 ljudi je povređeno, a oko 80.000 je ostalo bez doma.

Zemljotres se osetio, čak, na udaljenosti od 900 kilometara, dok su štete bile ograničene na Crnu Goru i severnu Albaniju, odnosno na prostor od oko 100 kilometara - između Herceg Novog na severu i Skadra na jugu i oko 25 kilometara obalnog pojasa i zaleđa.
Posebno teško su stradali Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je i 250 drugih naselja, prenosi Radio televizija Crne Gore.

Uništen je ogroman deo modernih hotelskih kapaciteta u regionu, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i đečije zaštite, 240 školskih objekata...

Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici, velike štete su konstatovane na putnoj mreži, a jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave klizišta i odrona… Zona oštećenja obuhvatala je 600 kvadratnih kilometara.

Nakon razornog zemljotresa, tadašnja Seizmološka stanica Titograd, odlukom Vlade Crne Gore se transformisala u Republički seizmološki zavod.

Period obnove i izgradnje zemljotresom devastiranog prostora, period je bio praćen realizacijom projekata specijalističkih agencija Ujedinjenih nacija, čime je praktično započet intenzivan napredak na polju seizmički sigurnog građenja i zemljotresnog inženjerstva u Crnoj Gori.

Danas, Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju raspolaže značajnom bazom podataka i saznanja o seizmo-tektonskim procesima na teritoriji Crne Gore i okruženja, dok seizmološka mreža Crne Gore broji 14 savremenih stanica i šest akcelerografskih.

Aktuelni napori Crne Gore u procesu evropskih integracija u domenu harmonizacije domaće korespodentne legislative posebno su naglašeni u oblasti građevinarstva.

Usvajanjem akcionih planova za primenu evrokodova, u januaru ove godine, Vlada Crne Gore se opredelila za postupno harmonizovanje relevantne regulative u oblasti projektovanja, što će neminovno značajno doprineti unapređenju bezbednosti građevinarstva koje će omogućiti i sigurniji život na tom trusnom tlu.
Uvećava se i svest o potrebi oraganizovanog, državnog pristupa adekvatnom odgovoru u velikim nesrećama, kao i obavezi upravljanja seizmičkim rizikom.

http://www.youtube.com/watch?v=JXlVxPR5MO0