Takav postupak grubo krši dostojanstvo žrtava i Rusija mora da izvrši pritisak na Slavjansk da oslobodi posmatrače OEBS-a, kaže šef nemačke diplomatije

BERLIN - Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer kritikovao je događaje iz Slavjanska i rekao da Rusija ima dužnost da izvrši pritisak na proruske separatiste da oslobode inspektore OEBS-a.

On je osudio javno prikazivanje zarobljenika kao "vredno gnušanja". "Javno paradiranje posmatrača OEBS-a i ukrajinskih snaga bezbednosti kao zatvorenika izaziva gnušanje i grubo krši dostojanstvo žrtava", navodi se u saopštenju Štajnmajera.

Nemački mediji javljaju da usred teške krize šef vlade istočno-nemačke pokrajine Meklenburg - Prednje Pomeranije, socijaldemokrata Ervin Zelering, putuje u Sankt Petersburg na privredne razgovore i da će, između ostalog, u ime bivšeg kancelara Gerharda Šredera biti na prijemu u firmi Nord Stream, u čijoj nadležnosti je gasovod ispod Baltika, koji jednim krakom, u mestu Lubmin, doseže nemačku stranu baltičke obale.

Kada je reč o privrednim odnosima između Nemačke i Rusije, eksperti iznose matematičke činjenice da se 36 odsto potreba Nemačke za naftom zadovoljava iz ruskog uvoza i 35 odsto potreba za gasom.

Eksperti, istovremeno, daju i ""ružičaste tonove"" celoj diskusiju, ukazujući da je u drugim zemljama Evropske unije (EU) zavisnost od ruskog gasa mnogo veća.EU, prema nemačkim podacima, uvozi trećinu svojih potreba gasa (130 milijardi kubnih metara) iz Rusije, dok su Poljska, Finska, Bugarska ili Slovačka skoro u potpunosti zavisne od ruskog gasa.

Eksperti ukazuju na moguće najmanje četiri alternative, koje bi u Nemačkoj mogle da nađu put do realizacije i prvo savetuju stvaranje rezervi gasa, a kao drugo sklapanje novih ugovora o isporukama tog energenta, gde se od potencijalnih partnera pominju Norveška, Alžir i Katar.Treća alternativa je gradnja luka za tečni gas, koje za sada u Nemačkoj ne postoje, a poslednja alternativa je štednja gasa.

U Nemačkoj se godišnje, naime, potroši 99 milijardi kubnih metara gasa i veliki deo toga ode na grejanje stanova, tako da bi tu, prema procenama savezne vlade, moglo da se uštedi od 60 do 80 odsto kroz bolje građevinske standarde.

Eksperti, takođe, ukazuju da ni u najgore vreme ""hladnog rata"" Rusija nije obustavljala isporuke gasa i nafte Nemačkoj.