Ne žalim se na to što radim. Najgore je sedeti kod kuće. Volim da radim i nijedan posao mi ne pada teško. Ovih dana zarađujem džeparac perući tepihe i auta, i tako se trudim da ne opterećujem roditelje, priča Radosslav

Radoslav Bošković je jedna od 1034 osobe sa spiska Zavoda za zapošljavanje koje su u Gacku krajem marta čekale na posao. Sa jedne strane, tipičan je primer nezaposlenog čoveka u RS. Tridesetogodišnjak, još živi sa roditeljima i bratom koji je student. Otac, bivši radnik RiTE Gacko, sada je u penziji, majka domaćica. Poslednju deceniju ne radi jer je i njeno preduzeće, a radi se o Dekorativi iz Gacka, doživelo sudbinu velikog broja preduzeća nakon neuspele privatizacije. Ostali su zidovi koji polako zarastaju u korov, a radnici su mogli da se vrate kućama.

Sa druge strane, Radoslav je atipični predstavnik armije nezaposlenih, jer sa magistarskom diplomom, čekajući na posao u struci, radi u perionici. Danas se pita zašto je to tako i gde je pogrešio:

„U oktobru mesecu 2008. godine diplomirao sam na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, na Filozofskom fakultetu, odsek za geografiju. Nakon toga sam se, moram reći na žalost, vratio u Gacko sa željom da znanje uložim u svoj rodni grad. U međuvremenu sam odradio pripravnički staž, a pošto nisam mogao da nađem posao u struci, nakon redovnih, upisao sam postdiplomske studije na istom Univerzitetu, i u decembru 2012. stekao naučni stepen magistra turizma i ekologije. Ne samo da nisam imao pomoć, nego sam u Gacku češće nailazio na podsmeh“, rezignirano priča Radoslav, i dodaje da se za posao obraćao nadležnima i u opštini i u RiTE Gacko, no sve je to ”ostalo na običnoj priči”.

U međuvremenu, radio je razne poslove, od fizičkog rada na građevini, preko automehaničarskih poslova, do perionice gde ovih dana radi.

„Ne žalim se na to što radim. Najgore je sedeti kod kuće. Volim da radim i nijedan posao mi ne pada teško. Ovih dana zarađujem džeparac perući tepihe i auta, i tako se trudim da ne opterećujem roditelje. Žalim se na opšte stanje u društvu, na svoj socijalni položaj. Vidim da se svaki dan zapošljavaju ljudi koji, po mom mišljenju, ne zaslužuju posao više od mene.“

Pokušao je on da nađe posao i u struci, ali to nije išlo tako lako:

„Posle tri godine čekanja, u oktobru 2013. izašao je konkurs za asistenta na Palama na koji se prijavilo nas 11, od čega tri magistra. Mi smo odbijeni, a predložena je devojka sa završenim redovnim studijama, što je, opet, neshvatljivo. Žalili smo se i konkurs je poništen. Pre mesec dana, opet je objavljen, u međuvremenu, koleginica koja je bila magistar je i doktorirala, opet smo predali dokumenta, pa ćemo videti. Nemam nekih iluzija.“

Pričajući o profesionalnim ambicijama, Radoslav ističe da ima želju da završi treći ciklus studija i da doktorira, ali, bar za sad, finansijski nije u mogućnosti da ostvari taj san.

„Što se tiče ostalih ambicija, mislim da sam totalno promašio svoj život time što sam se nakon fakulteta vratio u Gacko“, kaže on.

(Moja Hercegovina )