Sovjetska taktika iz bitke kod Staljingrada uzor za snage samoodbrane na istoku Ukrajine

Postavljena su tri koncentrična kruga obrane: prvi su ljudi s običnim lovačkim puškama, drugi krug su protivklopne prepreke, a treći krug je zadnja odbrana - baš kao kod Staljingrada

NATO i vlasti u Kijevu žele da Moskva interveniše u Ukrajini i isprovocira nov hladni rat, snažnu međunarodnu izolaciju Rusije, pucanje ekonomskih veza između EU i Moskve. Tako bi bila dokazana i teza da je pripajanje Krima samo uvod u dalje teritorijalne pretenzije Rusa.

Pojedini analitičari veruju da nije slučajan niz krvavih incidenata tokom "antiterorističke operacije" vojske koju je poslalala vlada u Kijevu - zločini nad ruskim građanima i pristalicama federalizacije u Odesi, stradanja u Kramatorsku i Slavjansku.

Oni smatraju da su neki od tih zločina počinjeni u nameri da se Kremlj i Vladimir Putin stave u poziciju da ne mogu drugo nego da krenu u pomoć Rusima i stanovništvu koje je protiv vlade u Kijevu.

I forsiranje fašista "Desnog sektora", koji u biračkom telu Ukrajinaca nisu imali ozbiljno uporište, sračunato je da izazove bes Rusije i Rusa.

U Mosvi su toga svesni, kao i činjenice da bi ekskurzija njihove vojske izazvala pravi medijski kontraudar, ekonomske sankcije i kontrasankcije, i dovela Ukrajinu u beznađe. A sve to bi imalo višegodišnje političke i ostale posledice po granice Rusije.

Zato u Moskvi nastoje da diplomatskim putem izdejstvuju promenu Ustava Ukrajine i da jugoistok te zemlje, tradicionalno i ekonomski naklonjen Rusiji, dobije federalnu jedinicu koja bi tamošnjem stanovništvu omogućila da sami odlučuju o velikom broju pitanja.

Što se aktuelnih vlasti u Kijevu tiče, oni na rečima prihvataju federalizaciju, ali su poslale jake vojne snage da uguše bunt. Zašto vojsku? Zato što je policija u tom delu zemlje odbila da bije narod.

Očevici i novinari izveštavaju da su ukrajinske snage razmestile na nekim položajima kod Slavjanska čak i višecevne bacače raketa.

Sem policije, i neke vojne snage i jedinice ne žele da učestvuju u ovoj akciji i nastoje da se sve reši dogovorom, kako bi Ukrajina izbegla građanski rat i sačuvala granice. Jedan broj oficira tvrdi da pogibije stvaraju zlu krv i da se vojnici u gradovima na istoku susreću sa mržnjom i potpunim odbijanjem bilo kakve saradnje lokalnog stanovništva.

U Kramatorsku, u koji su ušle vojne snage Kijeva, stanovnici su istakli ogromnu zastavu koja simboliše proruski stav - narandžasto-crnu, dugu više desetina metara.

Mada ruske snage nisu na istoku Ukrajine, što su potvrdili i OEBS i neki zapadni mediji poput Njujork tajmsa, protivnici vlasti u Kijevu u odbrani koriste startegiju iz SSSR-a.

Oni su postavili tri koncentrična kruga obrane oko svih okupiranih gradova koji leže na železničkim i infrastrukturnim čvorovima.

Prvi krug čine ljudi s običnim lovačkim puškama, koji se pokazuju svetskoj javnosti. Drugi krug su protivklopne prepreke, a treći krug je zadnja odbrana. A to je stategija usavršena posle čuvene bitke za Staljingrad.

Sovjeti su, poučeni tim iskustvom, projektovali buduće gradove sa širokim prilaznim avenijama i prospektima koji su sa bokova praćeni za tenkove neprohodnom hortikulturom. U trećem krugu odbarne su zgrade povezane podzemnim tunelima i skloništima sa komandnom, telekomunikacionom i logističkom infrastrukturom tako da posle povlačenja u objekte, prividno poraženi izlaze na neočekivanoj lokaciji i uzvraćaju vatrom - s leđa.

Jedina mogućnost da ukrajinske snage brzo završe posao bili su helikopterski napadi i desanti. Ali, obaranje tri helikoptera pokazalo je da se obe strane odlično poznaju, kao i da proruske snage imaju vojna sredstva za ozbiljnu odbranu.

Zapadni novinari kojima je bilo dozvoljeno da uđu u gradove koje drže protivnici Kijeva, preneli su izjave naoružanih ljudi da su oružje dobili na dva načina - kupili su ga na crno od ukrajinske vojske ili uzeli iz magacina oružja, kao što su to svojevremeno uradili i demonstranti u Kijevu, kada su rušili Janukoviča.

Kijevu se žuri zbog predsedničkih izbora zakazanih za kraj maja. Ti izbori su važni i Zapadu, jer su svesni da sadašnja vlast, a pogotovo predsednik, nema ozbiljan legitimitet, navode analitički portali.

Problem je što Rusija sasvim sigurno neće priznati izbore, kao ni veliki deo istoka Ukrajine, pošto smatraju da nije moguće glasati u vreme kada u zemlji traju sukobi.

(Kurir/Tanjug)