Skraćivanje punog radnog vremena utvrđuje se kao srazmerni deo iznosa plate za broj radnih sati za koje je radniku skraćeno radno vreme, a najviše do iznosa minimalne plate

ZAGREB - Vlada Hrvatske je na današnjoj sednici prihvatila predlog zakona o podršci za očuvanje radnih mesta kojim se, uz dosadašnju mogućnost neradnog petka, za firme koje su u problemima, otvara i mogućnost neradnog četvrtka.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić ocenio je da bi Vlada sprovođenjem predloženog zakona ove godine mogla da spasi dve hiljade radnih mesta, prenela je Hrvatska radiotelevizija.

Dodaje da je za predložena zakonska rešenja dobio podršku socijalnih partnera, a u budžetu je za sprvođenje zakona obezbeđeno pet miliona kuna u ovoj godini.

Zakon bi to trebalo da omogući poslodavcima u teškoćama koji izrade program poslovnog oporavka i program za očuvanje radnih mesta, a regulisali su obaveze poreza i doprinosa.

Pri tome se skraćivanje punog radnog vremena utvrđuje kao srazmerni deo iznosa plate za broj radnih sati za koje je radniku skraćeno radno vreme, a najviše do iznosa minimalne plate.

Vladinim se predlogom, uz dosadašnju mogućnost neradnog petka, otvara i mogućnost neradnog četvrtka.
Naime, prema predlogu zakona, poslodavac skraćuje puno radno vreme tako da se kao puno radno vreme za pojedinog radnika odredi radno vreme u trajanju od najmanje šezdeset odsto punog radnog vremena pre njegovog skraćivanja.
Preostalih 40 odsto odnosi se na 16 sati, odnosno dva radna dana.
Radniku kojemu je skraćena radna nedelja država će, kao i do sada, isplaćivati razliku plate za srazmeran broj radnih sati za koje mu je skraćeno radno vreme.
Novost je u odnosu na dosadašnje rešenje i to što će se podrška za očuvanje radnih mesta usmerene na radnika moći da koristi 12 umesto dosadašnjih šest meseci. Vlada uz to otvara i mogućnost 12-mesečnog korišćenja podrške za neradne dane unutar tri godine.