Ministar predočio "sankcije su deo diplomatskih napora, jer je jasno da niti su na istoku Ukrajine devedeset posto ljudi "fašisti", niti su na istoku njih 90 odsto "teroristi"

BRISEL - Šefovi diplomatija Evropske unije su danas zaveli dodatne sankcije Rusiji, ali su stavili do znanja da s Rusijom nije prekinut dijalog i da očekuju da Moskva na delu pomogne održavanje predsedničkih izbora kao presudnog koraka ka političkom rešenju ukrajinske krize. To su novinarima rekli ministri inostranih poslova nekoliko članica Unije, koji su istakli da će u okviru nastojanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da smiri sukobe u Ukrajini biti ustanovljeni "rukovodeći odbori" na lokalnim i regionalnim ravnima s ciljem da se upriliči dijalog i na nivou cele Ukrajine za održavanje izbora.

Oni su ukazali na činjenicu da je i ruski predsednik Vladimir Putin ocenio da ti izbori treba da se održe, kao i da je rekao da "poštuje", ali ne i da priznaje ishod referenduma o nezavisnosti na istoku Ukrajine. Šefovi diplomatija EU su i u zaključcima zasedanja podržali nastojanja OEBS-a da preko svoje posmatračke misije pomogne obustavi sukoba u Ukrajini, za koje je jedan ministar rekao da mogu dovesti i do građanskog rata, a čak ugroziti i svetski mir. I, kako je taj ministar predočio, "sankcije su deo diplomatskih napora, jer je jasno da niti su na istoku Ukrajine devedeset posto ljudi "fašisti", niti su na istoku njih 90 odsto "teroristi", već su većina razložni ljudi koji ne koriste oružje i koji bi mogli da dijalogom dođu i do dogovora o novom ustavu".

To bi, kako je naglašeno, moralo da već idućih dana obuhvati i civilno društvo, a posebno uticajne ukrajinsku i rusku pravoslavnu crkvu, kao i unijatsku crkvu u Ukrajini. Međunarodnim posredovanjem bi rukovodio nemački diplomata Volfgang Išinger, "a nužno je da vlasti u Kijevu silu koriste samo u odbrani i obezbede da se nikako više ne ponove tragični događaji kao u Odesi".

U zaključcima zasedanja šefova diplomatija EU je naglašeno da se ne priznaje referendum o nezavisnosti istočnih delova Ukrajine i osuđuje zauzimanje ustanova i nasilje, ali je naglašeno da se "strogo mora istražiti" tragedija spaljivanja nekoliko desetina ljudi u Odesi i "svi odgovorni izvesti pred lice pravde".

Britanski ministar Vilijem Hejg je istakao da "postoje dokazi dobre volje ruskog predsednika (Vladimira) Putina da se održe predsednički izbori" u Ukrajini, ali sad EU čeka da vidi "kako će Rusija delovati u tim zbivanjima i činiti da se smanji zaoštrenost", u toj zemlji. Hejg i još neki ministri su predočili da bi Moskvi mogle biti zavedene i ekonomske sankcije, ako Rusija ne učini ništa za uspeh predsedničkih izbora na kojima moraju uzeti učešća i građani istočnih - protiv vlasti u Kijevu sad pobunjenih - delova Ukrajine.

Ministri EU su u zaključcima zasedanja pozvali i vlasti u Kijevu i pobunjenike na istoku da učine sve za smirivanje zategnutosti. Evropski ministri su dodali trinaest imena na spisak od 48 ruskih ličnosti kojima je zabranjeno izdavanje viza i kojima je zamrznuta imovina, stavljene su i dve firme koje su imale koristi od ruskog pripajanja Krima. U zaključcima zasedanja ministara EU je naglašeno da se osuđuje prisajedinjenje Krima Rusiji, a Moskva se poziva da povuče trupe s granice ka Ukrajini i stavi van snage ovlašćenje ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost o korišćenju vojnih snaga na ukrajinskom tlu.