U proteklim godinama potrošen je ogroman novac, pre svega onaj od privatizacije Telekoma Republike Srpske. Na izgradnju Vlade potrošeno je 220 miliona maraka, a za izgradnju savskog nasipa, koji svake godine popušta pred vodenom bujicom, treba 50 miliona maraka, prenosi BN TV

U Budžetu Republike Srpske godinama ne postoje sredstva koja se izdvajaju za krizne situacije, u budžetu za 2014. godinu više nema stavke "budžetske rezerve", iz koje se sredstva povlače u kriznim situacijama, prenosi BN TV pisanje portala Žurnal.info.

Republika Srpska u svom budžetu nema niti jedne marke namenjene za krizne situacije!

Potop je u Republici Srpskoj odneo 17 ljudskih života, naterao hiljade ljudi da sa zavežljajima napuste svoje domove, uništio na hiljade kuća i stanova, poljoprivredne useve, puteve, industrijske zone… Vodena bujica rušila je sve što joj se našlo na putu, od Zvornika, preko Bijeljine, Brčkog, Šamca, Banjaluke, Prijedora do Kostajnice.

poplave-samac.jpg
Fonet/AP 

Štete se procenjuju na nekoliko milijardi maraka.

Vlasti Republike Srpske nisu na početku katastrofe proglasile vanredno stanje na području celog entiteta (mada sada tvrde da su tri dana ranije znali da potop preti), jer nisu želele da preuzmu punu odgovornost za spasavanje ljudi i dobara u ugroženim područjima, konstatuje se u tekstu. Odbijanje da se proglasi vanredno stanje na dan kada je katastrofa počela posledica je činjenice da ova vlast nema novac odvojen za krizne situacije.

Robne rezerve u Republici Srpskoj praktično ne postoje, a Civilna zaštita je potpuno neopremljena. Za Civilnu zaštitu je u ovoj godini izdvojeno 4,7 miliona maraka, od toga na plate je potrošeno 3,6 miliona maraka, dok je za nabavku postrojenja i opreme predviđeno bednih 60.000 maraka.

U proteklim godinama potrošen je ogroman novac, pre svega onaj od privatizacije Telekoma Republike Srpske.
Samo na izgradnju Vlade Republike Srpske potrošeno je 220 miliona maraka.

Dobro upućeni tvrde da je za izgradnju savskog nasipa, koji svake godine popušta pred vodenom bujicom, treba 50 miliona maraka. Ali, vlastodršci su željeli da svakome ko dođe u Banjaluku i vidi vladinu zgradu zastane dah, demonstrirajući tako sopstvenu moć i navodnu nepobjedivost, piše u tekstu.

Takođe se postavlja pitanje zašto nije realizovan kredit od 55 miliona evra, koji je pre nekoliko godina odobrila Evropska investiciono-razvojna banka. Narodna skupština RS je još 2011. godine usvojila odluku da se zaduži kod EIRB u iznosu od 55 miliona evra (oko 108 miliona maraka) za rešavanje problema na područjima izloženim poplavama. EIRB je odobrila taj kredit, ali ta sredstva nikada nisu povučena niti su uložena tamo gde je bilo planirano. Problem je nastao kada su u vlasti počeli da se međusobno glože kome će biti povjereni radovi, odnosno ko će iz celog posla izvući novčani korist, navodi se u tekstu.

Da su taj kredit realizovali u rešavanje problema na područjima koje pogađaju poplave, sada bi štete na tim prostorima bile i do 30 posto manje, tvrde stručnjaci, zaključuje se u tekstu portala Žurnal.info koji prenosi BN TV na svom sajtu.