(VIDEO) SIMBOL PRKOSA: Hoćemo li ikada saznati ko je mladić koji je stao pred tenkove!

Vozač prvog tenka nekoliko puta je pokušao da ga zaobiđe, ali mladić u beloj košulji mu se svaki put isprečio. On je postao simbol čovekovog dostojanstva i otpora, ali njegova sudbina je čista misterija

Bilo je to baš pred podne 5. juna 1989. Dan ranije, kineski vojnici pobili su stotine mirnih demonstranata na Trgu nebeskog mira.

U beloj košulji, s plastičnim kesama u rukama, on je prešao trg i stao ispred prvog u nepreglednoj koloni tenkova koji su se kretali širokom avenijom s Tjenanmena.

"Čovek ispred tenka" postao je jedan od najprepoznatljivijih prizora 20. veka. Nezaboravna i snažna, njegova fotografija bezbroj puta je umnožena i obišla je svet iako su cenzori kineske Komunističke partije učinili sve da nestane.

Ne zna se ko je on. Ne zna se šta je bilo s njim.

Prvi tenk pokušao je nekoliko puta da ga zaobiđe. Hrabri čovek mu se svaki put mirno isprečio. "Osećam kao da im je govorio: 'Nećete proći, spreman sam sad i ovde da umrem''', izjavio je Franspresu kineski disident Hu Đea

. "Ono što je uradio simboliše duh mladih ljudi tog vremena."

A čovek u beloj košulji u međuvremenu se popeo na tenk; dok su pucnji odjekivali, on je nešto govorio posadi. Zatim se spustio nazad na ulicu i vozaču prvog i ostalih tenkova gestikulirao da se vrate. I uporno im nije dao da prođu.

Posle nekoliko minuta dva čoveka su ga odvukla. Neki kažu da su to bili članovi tajne službe, drugi da se radilo o zabrinutim prolaznicima.

Kratko je držao kolonu, ali dovoljno da uđe u istoriju. I sada, evo četvrt veka o njemu kruže priče, ali niko ne zna ko je on. Neki su tvrdili da se zove Vang Vejlin, ali to nikad nije potvrđeno. Ne zna se ni ime vozača tenka koji nije hteo da ga pregazi.

Kao i mnogi drugi, Hu Đea je pokušao da sazna ko je on. Nije uspeo.

Godinu dana pošto su demonstracije na Tjenanmenu u krvi ugušene, slavna američka novinarka Barbara Volters pokazala je tadašnjem predsedniku Komunističke partije Kine Đijangu Ceminu fotografiju čoveka ispred tenka i pitala ga: "Da li znate šta se dogovilo s ovim mladićem?" Nervozni i zbunjeni Đijang je kratko odgovorio samo da ne veruje da je momak ubijen.

Nekoliko fotografija snimljeno je tog dana, ali najpoznatija je ona fotografa AP-a Džefa Vajdnera, koja je nominovana za Pulicerovu nagradu i ostala jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena.

Mnogo toga ostalo je nepoznato - na primer, koliko ljudi je ubijeno tokom tih protesta. Brojke variraju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Nikad nije zvanično objavljeno, a masakr na glavnom trgu u Pekingu do danas je tabu tema u Kini.

"S vremena na vrijeme razmišljam o tom čoveku i pitam se šta mu se dogodilo", kaže Vajdner. "Možda je i bolje da nikad ne saznamo ko je on. Sada je kao 'nepoznati vojnik'. Uvek će nas podsećati koliko su važni sloboda, demokratija i ljudsko dostojanstvo", rekao je Vajdner.

Hu se slaže. "Možda je ubijen, možda je bačen u tamnicu, možda je u inostranstvu, ali to više nije važno. Verujem da smo svi mi čovek ispred tenka. Ako se suprotstavimo sistemu, čovek ispred tenka i dalje živi."

(EPK/Tportal)