Vrste sada išcezavaju sa lica zemlje oko 10 puta brže nego što su biolozi verovali, rekao je glavni autor studije

VAŠINGTON - Vrste biljaka i životinja postaju istrebljene najmanje 1.000 puta brže nego u vremena kada ljudi nije bilo na sceni, i svet je sada na ivici šestog velikog izumiranja vrsta, navodi se u jednoj novoj američkoj studiji. U ovom dokumentu razmatraju se nekadašnja i sadašnja brzina izumiranja, a nalaz glasi da je tempo izumiranja u prošlosti bio sporiji nego što su naučnici mislili.

Vrste sada išcezavaju sa lica zemlje oko 10 puta brže nego što su biolozi verovali, rekao je glavni autor studije Stjuart Pim sa Univerziteta Đuk.
"Na ivici smo šestog velikog izumiranja vrsta. A da li ćemo to da izbegnemo ili ne, zavisi od naših postupaka", rekao je Pim.

Istraživanje je objavljeno danas u magazinu Sajens, a spoljni eksperti ga smatraju veoma bitnim. Pimova studija usredsredila se ne na brojke nego na ritam nestajanja vrsta. Izračunala je "tempo izumiranja" kako bi se videlo koliko vrsta od ukupno milion išcezne svake godine. Pim je 1995. godine izračunao da je pre dolaska ljudi na istorijsku scenu tempo izumiranja iznosio oko jedan. Ali kada se u obzir uzeta nova istraživanja, Pim je tempo preinačio na oko 0,1.

Tempo izumiranja u sadašnjici je od oko 100 do 1.000, rekao je Pim. Razni su uzroci nestajanja vrsta, ali na prvom mestu je gubitak staništa - vrste nemaju mesta da žive pošto ih ljudi menjaju i grade na njima sopstvene objekte. Tu je i nadolazak invazivnih vrsta koje ugrožavaju domaće vrste, klimatske promene i preterani lov na ribe. U praistoriji je bilo pet velikih izumiranja vrsta, koje se obično povezuju sa padovima gigantskih meterora.

U jednom takvom išceznuću pre oko 66 miliona godina, nestali su svi dinosaurusi i tri četvrtine svih vrsta na Zemlji. Pre oko 252 miliona godina, takozvano Veliko umiranje zbrisalo je sa Zemlje oko 90 odsto vrsta.