E sad, da li će vam Gugl izaći u susret, to se ne zna...

Jedno da bude jasno: ne briše se informacija, briše se samo njen trag u Guglu.

Ali postoje i mnogi drugi pretraživači – problem zaboravljanja na mreži veći je čak i od gigantskog Gugla, piše nemačka štampa, prenosi Dojče vele.

Bulevarski list Bild pitao je ljude šta bi najradije izbrisali iz svog života i, ako je moguće, sa interneta. Babet (45) seća se da je 2003. godine, po uvođenju evra, u jednoj televizijskoj anketi rekla da su marke „izgledale lepše“. Danas se, kaže, stidi tako glupavog odgovora.

Dženifer (26) bi volela da nestanu sve njene slike iz detinjstva u glupavom kostimu goluba koji su joj roditelji oblačili. Pravnik Kristijan (54) je kao mlađi imao ogromnu riđu bradu – mrzelo ga je da se brije. Prodavačica Samira (20) bi htela da sa Fejsbuka nestanu fotografije na kojima je pijana.


Svi oni mogu da se jave Guglu i traže da bude zaboravljen isečak iz života kojeg se stide. Da li će svima Gugl izaći u susret, to za sada niko ne zna.

Pre dve sedmice je Evropski sud dao za pravo jednom Špancu koji je zahtevao da Gugl iz svoje pretrage ukloni unose koji govore o dugovima koje je ovaj građanin imao. On je, naime, svoje otplatio, ali su ga vesti uvek pratile, recimo pri traženju posla.

Sada je Gugl na internet postavio formular koji mogu da ispune svi koji žele da neke vesti o njima budu zaboravljene. Već prvog dana javilo se 12.000 ljudi.

„Za sada postoji samo nedovoljni formular, ali i dalje je nejasno ko odlučuje koji će rezultati pretrage biti uklonjeni, a koji neće. Gugl je predložio odbor u kojem bi sedeo i izvestilac UN za slobodu mišljenja i govora. Nemačka vlada je, nasuprot tome, predložila da postoji nezavisna komisija koja će rešavati posebno sporne slučajeve“, piše Zidojče cajtung.

Evropski sud pravde doneo je odluku da svako ima pravo da zatraži od Gugla i ostalih pretraživača brisanje rezultata pretrage koji vode do zastarelih i irelevantnih podataka.

List navodi da je Evropski sud postavio ličnu slobodu podnosioca zahteva iznad slobode mišljenja – zato je i teško zamisliti da bi neki američki sud mogao da sledi tu praksu, ukoliko bi došlo do sledeće tužbe.

„Za Evropu presuda znači da se svaki pojedinačni slučaj mora detaljno razmotriti. Treba odvagati šta ima veću težinu: pravo pojedinca da blokira informacije recimo o nekoj davno izrečenoj sudskoj presudi; ili pravo mnogih da saznaju sve o toj presudi jednostavnim unosom u Guglovom pretraživaču. I ovo mora biti jasno: ne briše se informacija, briše se samo njen trag. Ali postoje i mnogi drugi pretraživači – problem zaboravljanja na mreži veći je čak i od gigantskog Gugla.“

Presuda dovodi Gugl u poziciju da ide protiv svoje suštine – da u pretrazi ne pokazuje traženo, iako mu je to osnovni zadatak, piše Frankfurter algemajne. Takođe, korisnici u SAD će pronaći potpune informacije za razliku od Evropljana.

„Razumljiva je namera sudija da građanima daju mogućnost da odstrane neprijatne rezultate pretrage, ukoliko te informacije danas više nisu relevantne. Ali postoji i opasnost da uklanjanjem informacija o nekome nastane ulepšana ili čak pogrešna slika. Otvorena su vrata cenzuri na internetu i zato je bitno pažljivo razmatrati svaki slučaj. Korisnici ne bi trebalo da se uljuljkaju – nikakva presuda ne može da natera internet da zaista zaboravi.“