ZLA KOB SARAJEVSKE VIJEĆNICE: Misteriozne smrti zbog neimarove kletve!

U neko doba noći čuju se jauci, galama, vriska i krici. Iznad postavljenih eksponata lebde sene, a čudni zvuci utišali su se sa svetlošću zore. Više je od 10 zabeleženih uažasnih smrti koje su se desile unutar ovog zdanja

Jedan od najnovijih jezivih primera je slučaj Šekiba Ramića, koji je pre desetak godina bio angažovan da čuva u Vijećnici postavljene eksponate Izložbe ratnih izdanja. U neko doba noći začuo je jauke, galamu, vrisku i krike. Iznad postavljenih eksponata lebdele su sene, a čudni zvuci utišali su se sa svetlošću zore.

“Crna hronika” sarajevske Vijećnice, o čemu svedoči i broj Godišnjaka Kongresa građevinskih radnika BiH s početka prošlog veka, otpočela je prilikom postavljanja fasade 1895. godine. Konopac pomoću kojeg su majstori podizali kantu s malterom je pukao, i puna kanta je pala na jednog radnika i ubila ga.

Sledeće žrtve bili su austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija. Atentat u Sarajevu opisan je u nizu knjiga, feljtona, filmova i slično.

Prema nalogu Rodoljuba Čolakovića, 1951. u Vijećnici je osnovana Narodna biblioteka četvrtog rejona NR BiH. I tada se desio prvi pokušaj samoubistva: radnica Ankica Bulić (30) skočila je sa sprata Vijećnice. Iako teško povređena, ostala je živa zahvaljujući građevinskoj opremi koja je stajala uz istočno krilo zgrade.

Organizator narodnooslobodilačkog otpora u Krajini i direktor Narodne biblioteke BiH Vojo Kreco obesio se 1964.

Nije prošlo mnogo, bibliotečka daktilografkinja Ksenija Karić (37) obesila se u potkrovlju zgrade u kojoj je živela. Kažu da je bila prelepa - svi su je zvali Ava Gardner.

Zaposleni u biblioteci uspeli su da zaustaviti kolegnicu koja je htela da se baci sa poslednjeg sprata u aulu Većnice.

Polovinom sedamdesetih, službenik Branko Čulić je krenuo kući, ali je nezgodno stao na stepenicu, okliznuo se i udario potiljkom u stepenik Većnice. Kasnije se pričalo da je umro od srčanog udara.

Direktor Luka Đaković je umro prvog dana pošto je prestao da radi u Vijećnici, a direktor Dževad Dautović poginuo je u saobraćajnoj nesreći na putu od posla do kuće.

Portir Ilijaz P. je 1983, za vreme noćne smene, ispucao devet metaka u svog najboljeg prijatelja Fatmira, koji je došao u Vijećnicu da se dogovore oko sutrašnjeg susreta. Ubica je prvo vukao leš po auli i celu je isrkvavio, a s portirnice je pozvaopoliciju: ”Ubio sam najboljeg prijatelja”. Motive ubistva policija nikada nije rasvetlila.

Arhitekta Taib Hadžović poginuo je 2000. prilikom renoviranja unutrašnjosti Vijećnice, kad se na njega obrušilo pet tona teško stepenište.

“To nije farz (obaveza). Imate hiljade kuća i zgrada u Sarajevu prilikom čije gradnje nije prinesena žrtva, niti su verska lica, bez obzira na veru, obavila rituale. Međutim, ono što se u svim religijama Knjige (islam, hrišćanstvo, judaizam op.a.) prati, jesu znakovi. Dakle, šta je taj objekat mogao da poremeti, šta se njime htelo i da li ga prate simboli ili znakovi zla koji se prenose na ljude”, kazao je jedan od sarajevskih mualima koji proučava islamsku filozofiju i sufizam.

U pisanim izvorima o prošlosti Sarajeva, Vijećnica se, kao ni drugi objekti, ne pominje kao mesto obeleženo nekim prokletstvom, ali postoje živa usmena predanja i legende. Tako kažu da je najvažnije to što u temelje te zgrade nije "puštena krv" - nije prineta žrtva.

Na prostoru na kojem se nalazi Vijećnica nekada je bio mejdan (trg) i kuća Mustafe-paše Babića. U knjizi Esme Smailbegović "Priče o Sarajevu" pominje se da su se na tom trgu izvršavale egzekucije vešanjem i da se početak vešanja kriminalaca i neprijatelja sultanove vlasti označavao pucanjem iz topa.

Polovinom 1884. u Sarajevo iz Beča dolazi dvorski arhitekta Josip Vancaš s mlađim kolegama Karlom Paržikom, Aleksandrom Vitekom i Ćirilom Ivekovićem. Oni su bili zaduženi da svojim projektima unesu evropske stilove gradnje u osmansku arhitekturu.

Na konkursu je pobedio Vitekov projekat, što je izazvalo Paržikovu ljubomoru. Paržik je bio čovek koji nije prezao od ucena, intriga i mita da bi dobio posao, a kažu da je umeo i da stavi svoj potpis na tuđe projekte.

Dok je Paržik zamislio Vijećnicu u neorenesansnom i neogotičkom stilu, Vitek je insistirao na pseudomaorskom stilu i detaljima istim kao što su oni na objektima u Kairu i Alhambri u Granadi. Već tada je Vitek projektovao Sebilj na Baščaršiji po uzoru na jednu istanbulsku česmu.

Međutim, kada je Vitek pred početak gradnje Vijećnice otputovao za Kairo, njegovom suparniku Paržiku poverena je izgradnja zatvora "Beledije". I postavio ga je tik uz Vijećnicu.

Vitek je imao šta da vidi kad se vratio: umesto da prednja strana i ulaz u Vijećnicu budu okrenuti prema Baščaršiji, kao što je projektovao, bili su okrenuti prema samoj obali Miljacke. Rastrojeni nesrećnik smešten je u bolnicu sa simptomima mentalne poremećenosti. Nekoliko puta je pokušao da se ubije.

Izgradnju Vijećnice preuzeo je zagrebački arhitekta Ćiril Iveković. Priča kaže da ga je Vitek tokom jedne posete molio da ga sahrani u zdranju jer je u projektu predvideo za to posebnu prostoriju. U napadima ludila Vitek je proklinjao Vijećnicu na nekom nerazumljivom jeziku. Ubrzo se obesio.

Kažu da se, kada je Vijećnica izgorela 1992, ispod stepeništa u zapadnom delu zgrade pojavio prostor za koji niko nije znao. Taj prostor je bio zazidan, a nalazio se ispod stepeništa koje su koristili samo zaposleni kada bi prolazili u službene prostorije. Možda je Vitek želio da ga tu sahrane, a njegova želja nije ispoštovana.

Arhitekta Borislav Spasojević smatra da je Vijećnica u potpunosti narušila pravila gradnje i “izazivala” svojim izgledom dotadašnju osmansku filozofiju građenja.

“Vijećnica je prva prekršila nepisano ‘pravo na pogled’, jer su svi objekti u tadašnjem Sarajevu bili okrenuti prema čaršiji. Građevina nije smela da ometa pogled niti je avlija smela da se okreće prema drugoj avliji. Vijećnica je okrenuta prema avlijama, čime se skrnavi pravo na privatnost i svetost poštivanja tuđeg doma i mira. Što kažu, ona je bila u nekoj funkciji zavirivanja u tuđu avliju”, kaže arhitekta Spasojević.

(Slobodna Bosna)