Interes Hrvatske su energetski projekti zanimljivi za Vašington, koji hoće da spreči energetsko širenje Rusije na Jadran

Hrvatska može da profitira na ukrajinskoj krizi ako nađe način da skrene pažnju Zapada na svoje energektske projekte, piše Jutarnji list.

Zagreb vidi šansu u politici predsednika SAD Baraka Obame koji je u Varšavi javno rekao da Rusija mora biti zaustavljena u širenju energetskih investicija, koje ne smeju preći granicu povučenu od Baltičkog mora do Jadranskog mora.

Rešenost Vašingtona da izoluje Rusiju i onemogući je da izađe na Jadransko more ponovo je uvrstio Hrvatsku u geostrateška energetska razmatranja SAD-a, tvrde sagovornici Jutarnjeg lista. Oni to potkrepljuju činjenicom da je na zvaničnom ručku u Varšavi hrvatski predsedniki Ivo Josipović "nimalo slučajno" sedeo pored Obame i razgovarao s njim o načinima na koje Hrvatska može da pomogne sprovođenju takve američke politike.

Da Hrvatska već radi na očuvanju energetske linije Jadran-Baltik pokazuju planovi državne kompanije "Plinacro" o izgradnji glavnog tranzitnog gasovoda Zlobin-Bosiljevo-Sisak-Kozarac-Slobodnica. Reč je o strateškom projektu gasovoda koji bi povezivao LNG terminal na Krku s već sagrađenim magistralnim gasovodom Slobodnica-Donji Miholjac-Mađarska, a zatim bi se nadovezao na gasni koridor Baltik-Jadran, odnosno povezao s LNG terminalom u Poljskoj, čija je gradnja pri kraju.

Interes američkih, ali i drugih svetskih kompanija za jadransko podmorje u hrvatskoj javnosti uglavnom nailazi na podsmeh, ali sagovornici Jutarnjeg tvrde da iza svega zapravo stoji američka strateška politika i inicijativa Stejt departmenta.