Samo u Mosulu su opljačkali 430 miliona dolara, pa sad imaju dve milijarde, što ih čini najbogatijom terorističkom grupom na svetu

Otkako su fanatični borci Islamske Države u Iraku i Levantu (ISIL) osvojili irački grad Mosul, ta organizacija ima reputaciju najbogatije teroritsičke grupe na svetu.

Nameće se pitanje - odakle im toliki novac i da li je samo to razlog njihovih vojnih uspeha?

Kad su osvojili Mosul, pripadnici ISIS opljačkali su oko 500 milijardi iračkih dinara iz centralne banke, što je blizu 430 miliona američkih dolara, piše Dojče vele. Kad se to doda na novac koji su već imali, sada navodno "imaju na računu" oko dve milijarde dolara.

Ali odakle te dve milijarde?

Vlada Iraka, kojom dominiraju šiiti, optužuje Saudijsku Arabiju da podržava ISIL. Lično je premijer Iraka Nuri Al Maliki izjavio je da je Saudijska Arabija odgovorna za moralnu i finansijsku podršku ISIL.

mosul-demoliran.jpg
AP 

Saudijci to energično demantuju, a u njihovu odbranu stale su SAD. Optužbe premijera Iraka su „netačne i uvredljive“, izjavila je portparolka Stejt Departmenta Dženifer Psaki.

"Ne postoji dokaz koji je dostupan javnosti da je vlada bilo koje države umešana u nastanak ili finansiranje ISIL“ kaže Čarls Lister, predavač u ogranku američkog istraživačkog centra Brukings u Kataru.

Nasuprot njemu, Ginter Mejer, koji se nalazi na čelu Centra za istraživanje arapskog sveta na univerzitetu u Majncu, smatra da je situacija potpuno jasna.

"Najvažniji izvor finansiranja do sada je bila podrška iz država Persijskog zaliva, pre svega iz Saudijske Arabije, ali i Katara, Kuvajta i Ujedinjenih Arapskih Emirata“, kaže Mejer za Dojče vele.

Razlog za ovu podršku iz sunitskih država u Zalivu je borba ISIL protiv Bašara al Asada u Siriji, tvrdi Mejer. Naime, tri četvrtine stanovništva Sirije su suniti, ali zemljom vladaju manjinski Aleviti, koji pripadaju zasebnom ogranku šiitskog islama.

Podrška ISIL nosi i svoje rizike, čega su sada svesne i vlasti u Saudijskoj Arabiji:

„Saudijci trenutno čine najveći kontigent stranih boraca u redovima ISIL. Postoji opasnost da će se ti borci okrenuti protiv vlade kada se vrate u svoju zemlju“, kaže Mejer.

Ipak, može se pretpostaviti da će novac iz Saudijske Arabije nastaviti da pristiže "ne toliko od saudijske vlade, već bogatih Saudijaca“.

Naftna polja na severu Sirije takođe predstavljaju ključni izvor prihoda za ekstremiste ISIL, kaže Mejer.

„ISIS je uspeo da se domogne kontrole nad tim poljima. Nafta se u cisternama prevozi preko granice u Tursku i to je važan izvor finansiranja.”

Čarls Lister iz Brukings Doha centra smatra da je ISIL sposoban da se finansira samostalno.

„ISIS se potrudio da stvori mreže u okviru društva, i da na taj način uspostavi trajan dotok novca“, kaže on i navodi primer sistematskog iznuđivanja u Mosulu.

„Pogođeni su i mali privrednici i velika preduzeća, građevinske firme i ako je verovati glasinama, čak i lokalni predstavnici vlasti. Pored toga, pretpostavlja se da ova organizacija povećava poreze u oblastima koje drži pod svojom kontrolom – na primer u Raki na severoistoku Sirije“, kaže on Lister za Dojče vele.

ISIL želi da obori sadašnju vladu u Iraku i u toj želji nije usamljen. Ipak, Giner Mejer odbacuje mogućnost da ISIS dobija novac i iz krugova ljudi koji su nekada bili bliski pokojnom iračkom diktatoru Sadamu Huseinu. Mejer tvrdi da su ciljevi te dve gruapcije isuviše različiti - ISIL namerava da stvori teokratiju, a Suniti iz Baat partije kojoj je pripadao Husein žele sekualrnu demokratiju na teritoriji Iraka.

Najveći zgoditak za ISIS sigurno je bila pljačka Centralne banke u Mosulu, gde su kasirali 429 miliona dolara. Pored centralne, opljačkane su i druge banke u Mosulu i oblasitma koje borci ISIS-a kontrolišu, kaže Majer.

Za toliki novac “može da se kupi pozamašan džihad” tvitovao je britanski bloger u Siriji Eliot Higings alias Mozes Braun.

Sa 429 miliona dolara ISIL može godinu dana da isplaćuje 600 dolara mesečno za 60.000 boraca, a trenutno ima oko 10.000 boraca. Nije sasvim razjašnjeno kako su ti ljudi plaćeni.


"Pretpostavlja se da ISIS u najmanju ruku plaća borce iz inostranstva u svojim redovima, a možda i obične trupe“, kaže Čarls Lister. „U oblastima koje ISIL kontroliše ta organizacija subvencioniše hleb, vodu i gorivo, osim toga finansira opravke i rad najosnovnijih javnih službi. Sve to košta.“

ISIL će najverovatnije potrošiti novac na vojnu opremu, predviđa Ginter Mejer. Doduše, u osvajanju Mosula, borci ISIL su već preuzeli i znatnu količinu američkog naoružanja i vozila.

„Sa njihovim finansijskim mogunostima, njima će biti lako da na međunarodnom tržištu kupe još oružja vrhunskog kvaliteta“ ocenjuje Mejer.