U prestonici Ukrajine danas je 117 milionera više nego u isto doba prošle godine iako na jugoistoku zemlje besne sukobi

KIJEV - Stara izreka „nekom rat, nekom brat“, potvrđuje se i u slučaju Ukrajine, jer najnoviji podaci pokazuju da broj milionera u glavnom gradu te zemlje, Kijevu, ove godine raste, uprkos građanskom ratu koji se vodi u Donbasu i Lugansku na jugoistoku zemlje.

Broj ljudi u Kijevu koji su u prva četiri meseca ove godine, računato prema prihodima izraženim u nacionalnoj valuti grivni, imali milonske prihode uvećan je u odnosu na isti lanjski nivo za 177 lica - na ukupno 1.977, objavilo je Ministarstvo finansija, a prenosi portal Nacionalna služba novosti.

vitalij-klicko-i-petar-porosenko.jpg
Foto: Reuters

Samo početkom aprila ove godine u ukrajinskoj prestonici je na osnovu poreskih prijava utvrđeno da 488 ljudi ima milionske prohode, u ukupnoj vrednosti od 2,6 milijardi grivni (163,9 miliona evra). I taj podatak potvrđuje da ratne operacije koje ukrajinska vojska već više od tri meseca vodi na jugoistoku zemlje protiv proruski nastrojenih pobunjenika, bogataši locirani u Kijevu uglavnom ne osećaju.

Izvršni direktor grupe kompanija „Alor“ i stručnjak za tržište akcija Sergej Hestanov tvrdi da uopšte nije čudno što se broj bogatih žitelja Kijeva sada uvećava. Jer to je, kako on objašnjava, „tipična pojava“ za socijalnu situaciju u kojoj se sada nalazi Ukrajina. Hestanov ističe da se sličan proces dešava u Rusiji „i mnogim drugim zemljama“, imajući u vidu da tokom kriznog ekonomskog perioda bogatiji ljudi svoj kapital najradije „prevode“ u neku vrstu hartija od vrednosti, ili direktno transferišu u pouzdan papirni novac ili zlato.

zlatne-poluge.jpg
Foto: printscreen YT

Takvo seljenje kapitala se lakše beleži od strane nadležnih poreskih službi i zbog toga nacionalne statističke službe objavljuju da raste broj ljudi sa velikim kapitalom, kaže Hestanov, uz napomenu da u normalnim situacijama, kada ekonomija jača, vlastita imovina se najradije ulaže u proizvodne aktivnosti.

Domaći eksperti se slažu da je Kijev prava „meka“ za ukrajinske bogataše, uključujući i moćne oligarhe čija se imovina meri milijardama dolara, dok se to isto ne bi moglo tvrditi za neke druge velike ukrajinske gradske centre, poput Dnjepropetrovska, Donjecka, Luganska...

rinatakhmetovreuters.jpg
Foto: Reuters

Bogataši koji su svoj biznis koncentrisali najvećim delom na jugo-istoku zemlje, a posebno u ratom zahvaćenim oblastima Donbasa i Luganska, ove godine su, međutim, pretrepeli teške gubitke i vrednost njihove imovina je drastično smanjena u odnosu na lanjski nivo. Najveći gubitanik je svakako najbogatiji Ukrajinac Rinat Ahmetov koji ima pravo poslovno carstvo u Donbasu. Procenjuje se da je vrednost njegovih brojnih industrijskih pogona i preduzeća u ratom zahvaćenom regionu zemlje ali i celokupne imovine, sada opala na oko 11 milijardi dolara, prema prošlogodišnjih šest milijardi.

igor-kolomojski.jpg
Foto: printscreen YT


Gubitke su pretrpeli i neki drugi ukrajinski bogataši, a jedan od onih kojima je rat na jugo-istoku zemlje ipak doneo opipljiviju korist je Igor Kolomojski. On je, nakon februarskih revolucionarnih promena vlasti u Kijevu, postavljen od strane novih lidera za gradonačelnika veoma bitne industrijske oblasti sa sedištem u Dnjepropetrovsku. Kolomojski, vlasnik Privat banke, završio je proteklu godinu završio sa imovinom vrednom više od dve milijarde dolara, a sada je vlastiti kapital, zahvaljujući unosnim poslovima koje kompanije pod njegovom kontrolom obavljaju za nacionlnu armiju i druge državne strukture, osetno uvećao, tvrde dobro obavešteni eksperti u Kijevu, a prenose ruska elektronska glasila.

Rusija je, inače, raspisala međunarodnu poterniciu za Kolomojskim, pod optužbom da je direktno finansirao pogrom koji su organizovali pripadnici radikalnog desnog sektora u Odesi 2. maja, kada je u namerno podmetnutom požaru u jednoj velikoj državnoj zgradi stradalo više destina ljudi, kao i zbog podstrekavanja na krvoproliće u oblasti Donbasa i Luganska. Klomojski ima sopstvenu vojsku - bataljone Dnjepr-1 i Dnjepr-2 - koja ga na mesečnom nivou košta više od 10 miliona dolara.

(Tanjug)