Iz mog iskustva, pa i ovde u ovoj regiji, na Balkanu, pokazalo se da ti dramatični događaji ne menjaju stvari preko noći. Zbog toga je toliko vremena trajao rat u Hrvatskoj, rat u Bosni i Hercegovini, kaže Džuda

Tim Džuda, novinar, publicista i komentator Ekonomista osim što je izvrstan poznavalac evropskog jugoistoka, ove godine dosta je vremena proveo i u Ukrajini

Na koji bi način rušenje malezijskog aviona moglo da utiče na ono što će se dalje događati u Ukrajini?
- Ne verujem da će doći do nekih dramatičnih promena u neko skorije vreme. Ne mislim da će se stvari dramatično menjati iz dana u dan, ili iz nedelje u nedelju. Ali verujem da ćemo u budućnosti, kada budemo razmišljali o ovom događaju i ovom razdoblju, shvatiti da je i ono što se događalo sa ovim rušenjem aviona deo procesa.
Iz mog iskustva, pa i ovde u ovoj regiji, na Balkanu, pokazalo se da ti dramatični događaji ne menjaju stvari preko noći. Zbog toga je toliko vremena trajao rat u Hrvatskoj, rat u Bosni i Hercegovini... Pokazaće se, verujem, da je tako i ovde.

Postoje li sličnosti s ratom na području bivše Jugoslavije?
- Da, ali su vrlo površne. Postoje utoliko što i ovde imamo zemlju koja tvrdi da nema nikakve veze sa sukobima, kao što je Srbija tvrdila. Rusija igra tu istu igru. Slična je situacija i po pitanju širenja propagandne i uloge koju mediji igraju.

Jednako kao što su srpski mediji plašili ljude sa 1941. godinom i vraćanjem ustaša, isto se događa u ruskim medijima koji pišu o ukrajinskim fašistima.

Ono što je deprimirajuće jeste činjenica da je 2014. godine čak i lakše ljude time zavarati, uz svu tehnološku prednost i različite izvore koje danas imaju, nego što je to bilo pre više od dvadeset godina. I zatim, sličnosti su i u tome što se pojavljuju neki neobični ljudi u različitim uniformama koje sada navlače na sebe, a koji će, nagađam, kasnije, tokom godina, iz tih uniformi preći u sferu organiziranog kriminala. Takva vrsta preklapanja u određenom trenutku dogodila su se i u bivšoj Jugoslaviji.

Šta mislite o ultimatumima i sankcijama Evropske unije i SAD? Menjaju li one nešto?
- Neke se stvari menjaju. Uzeo bih primer Slavjanska. Proveo sam tamo mesec dana. Slavjansk je bio dugo pod kontrolom proruskih snaga. Odjednom je opkoljen i opet su ga preuzeli Ukrajinci. Bio sam vrlo iznenađen. Rusija ga je pustila da padne.

Zašto?

Možda zbog sankcija, možda zbog pritiska...Možda sve to ima određeni efekt. Iz Slavjanska su molili rusku pomoć, ali nisu je dobili. A puno tih ljudi, običnih ljudi koji su uzeli oružje, pa čak i paravojnih grupa, bili su sigurni da će im Rusi pomoći. Neki od njih ne bi nikada ni uzeli oružje da su znali da im Rusija neće pomoći.

Zašto Rusija nije intervenisala?

Imam teoriju, ne mogu, naravno, da je dokažem dokazati, ali vratimo se nekoliko meseci unazad, u vreme pada Viktora Janukoviča. Putin je tada sve iznenadio i uzeo Krim. Niko ne veruje šta se događa i ne znaju šta da urade. Onda je zavladala euforija. S obzirom na to da je prošlo tako lako, počeli su da razmišljajuda se nešto slično uradi i na istoku Ukrajine. Ali, to nije Krim.

Da je išlo lako, krenuli bi dalje prema jugu, stvarajući neku novu Rusiju.
To se nije dogodilo. Istočna Ukrajina je skroz drugačija i skroz su krivo procenili i napravili veliki, krvavi nered.
Dali su netreniranim paravojnim grupama oružje i ništa se drugo osim ovoga nije ni moglo očekivati. Oni ne znaju šta rade i ne znaju da rukuju tim oružjem. Čak su i profesionalne vojske rušile civilne avione, a kamoli neće netrenirani ljudi koji su se domogli oružja. Tu je rizik još veći.

Može li Putin da se baš zbog ove nesreće sada izvuče? Može li da se jednostavno skloni od pobunjenika i da pusti da Ukrajina vrati svoju teritoriju?
- Ne može više to da uradi. On je i u Rusiji stvorio nacionalnu euforiju. Tvrdi da brani rusku braću od fašističkih hordi i ne može iz toga da izađe. Ako ih napusti, imaće hiljade ljudi koji će pohrliti u Rusiju da bi pobegli od fašista koji žele da im pojedu decu, a u Rusiji će se pitati otkud sada to kada je do juče postojala skroz jasna pretnja. On je upao u sopstvenu zamku. Ono što ne znamo je šta će da uradi dalje. Niko nije mogao da predvidi da će uzeti Krim i tako poništiti sve ono što smo mi u Evropi gradili od 1945. godine naovamo. On ne može iz ovoga da izađe elegantno.

Postoji li opozicija Putinu unutar Rusije?
- Koliko znam, nema je.
Kako se u svemu snalazi američka administracija i Barak Obama? Koliko mu je uopšte važno šta se događa u Ukrajini?
- Ukrajina je velika i važna zemlja, ali nije u toj meri važna SAD-u. Ako Rusija uspe s Ukrajinom, ako ono što su uradili sa Krimom urade i na istoku zemlje i krenu dalje, a da ih niko ne zaustavi, onda će sve postati puno ozbiljnije.
Što više jedete, apetit vam je veći, pa ako baltičke zemlje budu sledeće na redu, a one su NATO-ove članice, onda se stvari iz osnova menjaju. SAD su toga svesne.