Podsekretar u američkom ministarstvu finansija Dejvid Koen rekao je da su Al kaidu osnovali bogati donatori a da su danas otkupnine za kidnapovane postali najznačajniji izvor finansiranja terorizma

NJUJORK - Mreža Al kaida povećala je finansiranje terorističkih operacija zahvaljujući dobijanju najmanje 125 miliona dolara od 2008. uglavnom na ime otkupnine od evropskih vlada za oslobođenje talaca.

Prema istraživanju objavljenom u utorak, samo u 2013. godini taj iznos dostigao je 66 miliona dolara.

Podsekretar u američkom ministarstvu finansija Dejvid Koen rekao je 2012. godine da su Al kaidu osnovali bogati donatori a da su "danas otkupnine za kidnapovane postali najznačajniji izvor finansiranja terorizma".

"Svaka transakcija ohrabruje narednu", rekao je on.

Prema pisanju njujorškog dnevnika, Al-kaida je otvoreno priznala iznenadnu sreću.

"Otimanje talaca predstavlja lak plen, to mogu da opišem kao unosnu trgovinu i dragoceno blago", napisao je lider Al-kaide na Arabijskom poluostrvu Naser al-Vuhajši.

Prema njegovim rečima, otkupnina - koja je u poslednjim slučajevima iznosila oko 10 miliona dolara po jednom kidnapovanom, predstavlja i do polovine njegovog raspoloživog budžeta.

"Njujork tajms" je objavio spisak isplata kompanija Švajcarske, Španije, Austrije i Francuske Al-kaidi islamskog Magreba od 2008. godine u iznosu većem od 90 miliona dolara.

Zabeležene su i dve isplate iz neidentifikovanih izvora.

Somalijski pobunjenici Šebaba dobili su 5,1 milion dolara od Španije, dok je Al-kaida na Arabijskom poluostrvu dobila blizu 30 miliona u dve tranše - iz Katara i Omana, i iz nepoznatog izvora.

AFP navodi da Austrija, Francuska, Nemačka, Italija i Švajcarska poriču da su ikada platile otkupnine za taoce.

Takođe, i francuska nuklearna kompanija "Areva" poriče plaćanje otkupnine.

Međutim, prošle godine je nekadašnji visokorangirani obaveštajni funkcioner rekao francuskoj novinskoj agenciji, zahtevajući anonimnost, da "vlade i kompanije plaćaju u skoro svakom slučaju".

"Uvek postoji otkupnina ili razmena neke vrste: novac, oslobađanje zatvorenika, isporuke oružja", rekao je on.

SAD i Velika Britanija odbijaju da plate za oslobađanje kidnapovanih državljana, navodi "Njujork tajms", dodajući da je samo nekoliko njih spašeno u vojnim akcijama ili je pobeglo.

Međutim, SAD u nekim slučajevima pregovaraju, uključujući nedavnu razmenu pet talibana zatvorenih u Gvantanamu za uhvaćenog američkog vojnika Bovija Bergdala.

Bivša zamenica pomoćnika sekretara za odbranu zadužena za Afriku i ambasadorka u Maliju 2003. kada je Nemačka platila prvu otkupninu Viki Hadlston rekla je da "Evropljani treba da daju odgovore na mnoga pitanja".

"To je potpuno dvolična politika. Oni plate otkupnine i onda poriču da su platili", rekla je ona, dodajući da je to opasno ne samo zato što razvija teroristički pokret, već i zato što čini "sve naše građane podložnim napadu".

AFP dodaje da su lideri Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja prošle godine potpisali sporazum kojim se odbacuje isplata otkupnina teroristima, ali da formalna zabrana nije uvedena.

(Njujork tajms/AFP)