Lider SAD i prvi čovek Rusije razgovarali telefonom prvi put otkako je 17. jula na istoku Ukrajine srušen putnički avion sa 298 ljudi, za šta Zapad optužuje proruske separatiste

VAŠINGTON/MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin i prvi čovek SAD Barak Obama čuli su se telefonom prvi put otkako je 17. jula iznad Ukrajine oboren „boing 777“ „Malezija erlajnsa“ sa 298 ljudi, a tokom razgovora lideri su jedan drugom uputili oštre reči i optužbe zbog situacije koja je izazvala najveću krizu u odnosima dve sile još od kraja Hladnog rata.

Putin je upozorio Obamu da što pre ukine drastične sankcije Ruskoj Federaciji koje su stupile na snagu u petak, dok je predsednik Amerike naglasio da je glavni uslov za to da Moskva prestane da podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine. On je još jednom istakao da su grupe federalista koje ugrožavaju stabilnost bivše republike SSSR glavni krivci za rušenje putničke letelice.

Prekršen sporazum

- Predsednik je izrazio duboku zabrinutost zbog sve veće potpore Rusije separatistima u Ukrajini, ali i zbog toga što je Rusija prekršila Sporazum iz 1988, kojim su se dve zemlje obavezale da će uništiti nuklearne rakete manjeg i srednjeg dometa - napisano je u izjavi Bele kuće nakon razgovora dvojice lidera.

S druge strane, Kremlj je istakao da su sankcije koje je Vašington nametnuo Rusiji kontraproduktivne.
- Te mere nanose ogromnu štetu bilateralnim odnosima, kao i međunarodnoj stabilnosti - rečeno je iz Kremlja i naglašeno da između stavova Obame i Putina postoje drastične razlike, osim u vezi s pitanjem neophodnosti hitnog prekida vatre na istoku Ukrajine.

Kritika na račun EU

Inače, nakon razgovora Putina i Obame, s ruske strane ponovo su usledile optužbe na račun Evropske unije (EU), ali i Vašingtona. Naime, rusko ministarstvo inostranih poslova optužilo je juče EU da u tajnosti ukida zabranu o snabdevanju Ukrajine vojnom tehnologijom i opremom.
- Lideri država članica EU složili su se da u tajnosti ukinu zabranu da u Kijev izvoze opremu koja bi mogla da bude korišćena za unutrašnju represiju - navelo je rusko ministarstvo.
dejvid-kameron.jpg
Kurir štampano 

Kameron poručio
NATO DA BUDE
SPREMAN ZA RUSIJU

Britanski premijer Dejvid Kameron poručio je da NATO mora da ojača kapacitete da brzo odgovori na svaku pretnju, pogotovo ukoliko ona dolazi od Rusije. To je izjavio šest nedelja pre nego što će Britanija biti domaćin samita NATO u Južnom Velsu.
- NATO treba da održi snažno prisustvo odbrambenih snaga u istočnoj Evropi, a treba da se dogovorimo i o strožoj politici prema Moskvi kako bismo poslali poruku da se članice NATO ne mogu zaplašiti - rekao je Kameron.

Kijevu daju 19 miliona dolara
SAD ĆE OBUČAVATI UKRAJINSKU VOJSKU!

Administracija američkog predsednika Baraka Obame obavestila je Kongres SAD o planovima da naredne godine obuči i naoruža ukrajinsku nacionalnu gardu.
- Imamo nameru da se 19 miliona dolara upotrebi za obuku i opremanje četiri kompanije i jednog taktičkog sedišta ukrajinske nacionalne garde u sklopu napora Kijeva da stvori kapacitet za unutrašnju odbranu - rekao je novinarima portparol Pentagona kontraadmiral Džon Kirbi i dodao da će se obuka, ukoliko je odobri Kongres, sprovoditi u Ukrajini, a da će je obavljati pripadnici američke vojske u Evropi.
Prema navodima američkih medija, Vašington na taj način nastavlja da intenzivira odgovor na podršku Moskve pobunjenicima na istoku Ukrajine.