Već izvesno vreme o hrvatskoj armiji govori se samo kad joj se sruši neki avion, što je učestalo, navodi Dojče vele

Hrvatska vojska danas je medijski aktuelna skoro isključivo kad joj se desi neki ozbiljan tehnički kvar ili propust - poslednjih godina to su uglavnom padovi ratnih aviona, kao nedavno na Dan pobede; odavno dotrajala flota više ne sme da uzleti a da to ne bude pogibeljno i za pilota i za ljude u okolini, a slično je i u ostalim rodovima, piše Dojče Vele o stanju u hrvatskoj armiji, prenosi Index.hr.

"Struktura ukupnog sistema postavlja se stalno ad hoc, improvizatorski. To je zaostatak iz stvaranja te vojske u ratu, gde je takav postupak bio razumljiv, dok je posle rata bilo neophodno delovati planski, na duge staze, međutim, to je izostalo. Pa svaki put kad se dogodi neka od sad već učestalih nezgoda s avionima, u javnosti se sve glasnije potežu suštinska pitanja kao što je mogućnost ukidanja celokupnog ratnog vazduhoiplovstva", piše vojni analitičar Igor Tabak, koji smatra da sve priče o eventualnim reformama obrambenog sistema "padaju u vodu" jer je "sklop toliko nestabilan da možda ne bi preživeo ni najblažu ozbiljniju reformu".

Tabak smatra i da je hrvatska politika upravljanja vojskom već duži niz godina previše u službi spoljne politike.

"S najgrubljim pokušajima uticanja politike na vojsku nekako smo se i suočili, ali s finijim novim momentima imamo velikih problema. Čak je i braniteljski sektor i danas veoma prominentan u društvu, a moderne teme u odbrani doživljavaju se kao nešto što će se rešiti samo od sebe. Onda se povremeno čudimo kad se ispostavi da se to nije desilo", kaže Tabak, koji smatra da se Hrvatska ponaša kao da je njena vojska 1995. godine zauvek ispunila svoj smisao.

Pavle Kalinić, politolog i stručnjak za pitanja bezbednosti, prokomentisao je za Dojče Vele kidanje obaveze služenja vojnog roka:

hrvatska-vojne-vezbe.jpg
Reuters 

"Ako je ono nekad, s ratom u kojem smo imali vojsku od 250.000 ljudi, počivalo na doktrini naoružanog naroda, onda se ovo kasnije može nazvati razoružanim narodom. To u krajnjoj liniji nije ni demokratski, jer se vojna moć udaljava od naroda, a tako i uticaj u oblasti upotrebe oružja. To nije hrvatska specijalnost, ali jeste stvarnost, i o tome smo u najmanju ruku prethodno morali detaljno da diskutujemo. A ovako, nemamo više ni iole značajniju vojnu proizvodnju ni doktrinu, pa ni samu vojsku s odgovarajućom opremom, dok smo svojevremeno - u sastavu Jugoslavije, doduše - bili jedan od pet proizvođača podmornica na svetu. Ako mogu da ironišem, danas ne bismo bili u stanju da pružimo otpor ni jahti Romana Abramoviča, kad uplovi u Jadran".