UROTA PROTIV DŽINA: Vijetnam i Japan hoće da spreče ekspanziju Kine!
Bez detalja susreta
Ti navodi pojavili su se nakon što je u glavni grad Vijetnama Hanoj iznenada doputovao američki general Martin Dempsi, koji je, prema navodima medija, samo potvrdio da je u Aziji od početka ove godine došlo do političkog i vojnog natezanja kakvo dosad nije viđeno. Iako još nisu obelodanjeni detalji Dempsijeve posete, navedeno je samo da je on došao da pruži podršku vladi u Hanoju u njenom sporu s Kinom zbog naftne platforme koju je zvanični Peking početkom maja instalirao u blizini vijetnamske obale.
- Moja poseta je posledica kineskih provokacija - rekao je Dempsi i dodao da će SAD ukinuti sankcije i ublažiti vojni embargo prema Vijetnamu, zemlji s kojom je Amerika žestoko ratovala pre više od 40 godina. Kad je Kina pre skoro četiri meseca instalirala naftnu platformu u Južnom kineskom moru, to je izazvalo ogromno nezadovoljstvo u Vijetnamu, kao i demonstracije naroda, koji je tražio da svi Kinezi napuste njihovu zemlju, jer vređaju njen suverenitet. Tih dana ubijeno je nekoliko, a ranjeno stotine kineskih radnika u okršajima na vijetnamskim ulicama.
Podrška
Inače, na stranu Vijetnama u sporu s Kinom nisu stale samo SAD već i Japan, koji je toj zemlji nedavno poslao šest patrolnih brodova za obalsku stražu. Međutim, nije samo taj potez izazvao zaoštravanje odnosa između Kine i Japana, već i nedavna odluka vlade japanskog premijera Šinzoa Abea o promeni pacifističkog ustava njegove zemlje iz 1945, koji su nametnuli Amerikanci.
Taj vrhovni zakon zemlje ograničavao je jačanje oružane sile i zabranjivao japanskim vojnicima da učestvuju u akcijama izvan zemlje, što se novouvedenim zakonima značajno menja. Analitičari tvrde da razvijena azijska ostrvska zemlja najviše problema ima s tim da će Kina izvršiti još veću vojnu i ekonomsku ekspanziju na kontinentu, ali i u svetu.
Sekretar SAD bez uspeha
NEUSPELO POSREDOVANJE KERIJA
Američki državni sekretar je početkom avgusta prisustvovao regionalnom bezbednosnom forumu u Mjanmaru sa ambicijom da smiri tenzije oko spornih teritorija u Južnom kineskom moru i zahtevao od kineskih funkcionera da tim povodom ostanu uzdržani. Peking je, međutim, ponovo reagovao negativno na mešanje SAD u rešenje teritorijalnih sporova i naglasio da Kina ima istorijsko pravo na većinu ostrva u Južnom kineskom moru. Podsetimo, na njih još pravo polažu Japan, Filipini, Tajvan, Malezija i Brunej.
ČINJENICE
Borba za naftu
- teritorijalni spor između Kine i Japana tiče se ostrva koje jedna zemlja zove Dijaoju, a druga Senkaku. To je grupa nenastanjenih ostrva u Istočnom kineskom moru za koja se pretpostavlja da kriju velika izvorišta nafte
- Kina tvrdi da su ona sastavni deo njene teritorije od 1534.
- Japan je preuzeo kontrolu nad ostrvima 1894. i negira da Peking ima legitimna prava nad njima
- vlasti u vijetnamskom Hanoju tvrde da je Kina u maju 2014. postavila naftnu platformu u vijetnamskim vodama u Južnom kineskom moru kako bi eksploatisala naftu
- kineska nacionalna ofšor naftna kompanija CNOOC 2012. je iznela proračune na osnovu kojih bi Peking duplirao godišnje prihode od tog energenta postavljanjem sporne platforme
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore